Šest ćumurana iz Podgorca

urednik авг 27, 2008 499 1

Read Time:2 Minute, 5 Second

Ciklus od paljenja peći do vađenja ćumura traje 10 dana, a kada se peć ugasi vodom, čeka se još dve nedelje

Autor: N. Miletić

Paraćin – Planina Velika Brezovica, nadmorske visine od 1.000 metara, poznata je po vlaškim bačijama, u kojima čobani čuvaju ovce meštana okolnih sela. Ali, uhljebljenje na njoj našli su i proizvođači kreča i ćumura.

Na potesu „Vejska reka“, naišli smo na šest ćumurana, vlasnika Slaviše Ilionića iz Podgorca nadomak Bora.

– Ovo je veoma težak posao. Plaćen je malo, baš kao i rudarski. Da bismo dovukli drva, čijim se spaljivanjem dobija ćumur, prelazimo po 30 kilometara. Samo za jednu ćumuranu, zavisno od kapaciteta, potrebno je od 20 do 30 kubnih metara drva. Inače, čitav ciklus od paljenja peći do vađenja ćumura traje deset dana. Kada se peć ugasi vodom, čeka se petnaest dana da bi se izvadio ćumur. Od jedne peći dobija se oko 200 džakova ćumura – kaže nam Bora Bojić, jedan od radnika, dodajući da od ovog teškog i prljavog posla i nema neke velike zarade:

– Vreća od 15 kilograma ćumura može da se proda za 2,90 evra. Cena se odavno nije menjala, a poskupeli su i nafta i drvo, koje kupujemo od šumske sekcije. Kad se sve sabere i oduzme, ostaje nam, kako narod kaže, „za hleb i vodu”. Nemamo stalne kupce, pa se često dešava da prodajemo na malo. Krenemo od kafane do kafane, kao prosjaci, a potencijalne mušterije su u prilici da nas ucenjuju i obaraju nam cenu robe – dodaje Bojić.

Vekoslav Gotovanović iz Podgorca, koji kod Ilionića radi već šest godina, slaže se s Borinim rečima:

– Mesečno zaradim 30.000 dinara, a radim svakodnevno. Porodicu viđam svake druge nedelje. Spavamo u prikolici, bez osnovnih životnih uslova. Ovo je najteži i najprljaviji posao – ističe Vekoslav.

Međutim, Joca Rakić, vlasnik firme „List“, čije je sedište s druge strane Velike Brezovice, kaže da je proizvodnja ćumura unosan posao.

– Imam pet ćumurana. Od svake dobijem 170 džakova ćumura, koji prodajem na veliko. Najteži deo posla je vađenje ćumura, jer je najprljaviji – kaže za naš list Rakić.

Goran Antešević iz Banjaluke, koji u firmi „List” radi već šest godina, dodaje:

– Mesečno zaradim oko 1.000 evra. Uglavnom sečem i dovlačim drva, a ako nema više radnika, onda punim i ložim ćumurane. Da bih nasekao drva za jednu ćumuranu treba mi oko šest sati. Meni ovaj posao nije naporan, a imamo i vremena za zabavu, jer često siđemo do Resavice, koja je udaljena samo 14 kilometara – ističe Antešević.

[objavljeno: 27.08.2008 / Politika ONLINE]