„RTB Bor” ostaje bez subvencija države

0 0
Read Time:2 Minute, 58 Second
Mistar finansija Dušan Vujović, koji je ovih dana postavio limite za potrošnju budžetskim korisnicima, kao da je prepisao iznose subvencija iz ovogodišnjeg budžeta.
U budžetu za 2018. godinu dotacije državnim preduzećima ostaće na istom nivu. „RTB Bor” nije na spisku subvencionisanih firmi, davanja privredi smanjena.
Kako „Politika” saznaje, za „Železnicu” će dogodine iz državne kase biti izdvojeno 15,8 milijardi dinara, što je identično ovogodišnjem nivou dotacija.
Ono što iz budžetskih uputstava može da se vidi je i da je 4,8 milijardi dinara namenjeno za učešće u ruskom kreditu. Ta sredstva planirana su za obnovu pruge Niš–Dimitrovgrad. Posmatrano na duži rok, subvencije za „železnice”, ipak su u padu, jer su 2016. godine iznosile 17,51 milijardu dinara. Suštinski, ipak, najveći deo subvencija (oko 11 milijardi) svake godine odlazi na plate zaposlenima. Čudno je da se ti izdaci za sledeću godinu ne smanjuju, jer je broj zaposlenih u ovoj kompaniji manji, a budžetom za sledeću godinu nije planirano povećanje plata u državnim kompanijama.
I subvencije namenjene „Putevima Srbije” ostale su iste – 6,27 milijardi.
Kako može da se vidi u obrazloženju, jedan deo tog iznosa (500 miliona dinara) namenjen je za projekat obnove puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja.
Dotacije za „Koridore Srbije” iznosiće 300 miliona dinara, baš kao i ove godine. „Resavicaˮ će i sledeće godine biti na spisku preduzeća koje država subvencioniše.
Za te namene, baš kao i ove godine, planirano je 5,07 milijardi dinara. Za sprovođenje prve faze zatvaranja nerentabilnih rudnika, planirano je 600 miliona dinara. Uostalom, to je predviđeno planom reorganizacije i finansijske konsolidacije ove kompanije.
Nije baš da se u politici subvencionisanja dogodine ništa neće promeniti. Tako će na primer subvencije za poljoprivredu dogodine biti povećanje. Plan je da one iznose 31,77 milijardi dinara, što je oko 2,5 milijardi dinara više nego u ovogodišnjem budžetu.
Dogodine će iz državne kase biti dotiran i Fond za inovacionu delatnost. Budžetom Ministarstva prosvete planirano je 500 miliona dinara rashoda po tom osnovu.
Za finansiranje „energetski ugroženog kupcaˮ planirana su sredstva u iznosu do 0,95 milijardi dinara u budžetu Ministarstva rudarstva i energetike.
Finansiranje javnih servisa (RTS i RTV) i dogodine će poreske obveznike koštati četiri milijarde dinara, baš kao i ove i prošle godine.
Subvencije u oblasti privrede planirane su u nižem iznosu od ovogodišnjeg (14,53 milijardi dinara).
Ove godine za te namene bilo je planirano 16,57 milijardi dinara. Rashodi po tom osnovu su smanjeni, jer država dogodine neće izdvajati novac za tekuću likvidnost„RTB Bora”. Ove godine za te namene u državnoj blagajni bilo je odvojeno dve milijarde dinara.
Ministar finansija očekuje da se javni dug sledeće godine smanji na 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Prema podacima Ministarstva finansija, državna dugovanja na kraju septembra iznosila su 64,6 odsto BDP-a. To znači da ministar finansija planira da nivo javnog duga dogodine dostigne mastrihtške kriterijume (60 odsto). Nije isključeno da će kreatori fiskalne politike dogodine pokrenuti i inicijativu za promenu Zakona o budžetskom sistemu kojim se definiše gornja granica do koje država može da se zadužuje. Prema ovom propisu, javni dug ne bi trebalo da bude veći od 45 odsto, a Srbija je već šest godina u zakonskom prekršaju.
Zakonom definisani prag „probijen” je još krajem 2011. godine. Ministar finansija Dušan Vujović i ranije je izjavljivao da smatra da bi za nas trebalo da važe mastrihtški kriterijumi, što znači da tu granicu treba pomeriti na 60 odsto. Stav Fiskalnog saveta je, sa druge strane, da ta granica, ipak, mora biti nešto niža, jer je prag od 60 odsto postavljen za razvijene evropske zemlje.

Izvor: Politika

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.