Otvoreno pismo Dragane Vidojković našoj redakciji
Obraćam se vama jer ste realni, profesionalni, pratite podjednako događanja u opštini Bor bez pristrasnosti i političke i stranačke obojenosti. I dok je tako, želeću da vam se obratim kad god budem imala šta o izveštavanju TV Bor da pričam. Nadam se da ću vremenom i sa drugima, sličnim vama, da ostvarim saradnju. Zanima vas i prenosite sve što Borane ( da ne dođe do zabune, Borani su svi koji su rođeni na teritoriji opštine Bor, ne odvajam Banju od centra, Metalurg od Gornjana, Zlota ili bilo kog drugog mesta odnosno Mesne zajednice) Uverena sam da ćete i ovoga puta ispoštovati tu svoju već tradicionalnu praksu i preneti građanima opštine Bor načine na koje se još uvek i bojim se sve više u Televiziji Bor sprovodi medijski mrak.
Još jednom podižem glas i stajem u odbranu novinarske profesije, časti i ugleda novinarskog zanata, poput onog što radim na sednicama Skupštine opštine Bor kao odbornik Srpske radikalne stranke.
Najpre želim da se obratim Zoranu Stankoviću koji mi se izuzetno simpatično na svom sajtu zahvalio što sam na poslednjoj sednici SO Bor rekla građanima opštine Bor da i Liberalno-demokratska partija održava konferencije za novinare, ali da ih Televizija Bor ne emituje. Zašto simpatično? Zbog toga što je rekao „Hvala, Dragana, ali nemoj više. Pomisliće svašta…“ Duhovitiji komentar nisam skoro pročitala i u srcu mi je bilo drago. Duhovitost još ako izgubimo, onda smo izgubili sve. Zbog novinarstva, Zoki, koje mi je u krv ušlo i kojeg sad već i da hoću, ne mogu da se oslobodim nikako. A iskreno rečeno i ne želim. U vezi s tim, OO LDP-a u Boru imao je konferenciju za novinare i ako me pamćenje ne vara 2. decembra 2008. godine, dan nakon poslednje sednice SO Bor. Urednici medijske kuće u kojoj radim, procenili su da sam ja idealan novinar koji će to propratiti i izvestiti. Zaboravili su da ja poznajem samo objektivno i nepristrasno novinarstvo u kojem važi pravilo „Audiatur et altera pars“, mislili su da ću igrati po njihovim pravilima. Vest sam profesionalno napisala, prilog čak i izmontirala i potpisala,ali gle ironije-dođe gospodin Budimir Milutinović, v.d.direktora JP „ŠRIF“ i tamošnji v.d. glavnog i odgovornog urednika i reče da prilog neće ići. Ljudi kritikovali rebalans budžeta Opštine Bor, usvojen na sednici prethodnog dana. Rekla sam mu da sam ja profesionalno završila svoj deo posla i da me ne zanima hoće li on sa svojim pulenima to emitovati toga dana, sutradan ili ga uopšte neće pustiti u eter. Nisam tako reagovala zato što je bila određena politička partija u pitanju. Moje je da završim novinarski deo. Tu čarolija novinarstva u TV Bor prestaje. Doduše, potvrdio je i on rekavši da sam ja time svoj deo završila. Ako je za utehu. A nije.Tako bih reagovala i na svaku drugu stranku ili ma koju drugu temu. Gle još većeg paradoksa-dok sam na poslednjoj sednici SO Bor, 1. decembra 2008. godine govorila o medijskom mraku u Boru i vapila za tim da se novinarima dozvoli da profesionalno rade svoj posao u čemu sam, prisetite se, dobila podršku i člana Opštinskog veća Opštine Bor, Milivoja Janoševića po čijoj je diskusiji bilo primetno da ne zna koliko je blokada u Televiziji Bor jaka i koliko profesionalno boli, gospodin Budimir Milutinović nije gubio vreme. Baš je u to vreme zabranjivao emitovanje priloga o štrajku u JKP „3. oktobar“. Kada su ga novinari pitali zašto taj prilog ne ide kad je korektno urađen i spreman za emitovanje, odgovorio je:” Pa, nećemo odmah da pljujemo predsednika Opštine, sednica samo što je završena.“. Podsećanja radi, sednica se završila nešto pre 18 sati.
Teror nad medijima, ljudima koji u njima rade i ljudima kojima je informacija namenjena, ne jenjava. Moram se još samo ovaj put pozvati na poslednju sednicu kada sam, vrlo dobronamerno, upozorila kolege odbornike iz Demokratske stranke (nas u Srpskoj radikalnoj stranci inače podučavaju da sa kolegama odbornicima treba da gajimo dobar odnos), da će se desiti da i njima zakinu, izokrenu, izopače ili šta drugo, konferenciju za novinare ili ma koje drugo stranačko dešavanje. Žao mi je što sam predosetila šta se može desiti. U petak, 12.12. 2008. godine, gospodin Budimir Milutinović me šalje na akciju dobrovoljnog davanja krvi Opštinskog odbora Vlaške demokratske stranke Srbije, održanoj u prostorijama Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine u NGC-u. Uzela sam tri izjave i tu nije ništa sporno (od Dragane Živković, predsednika OO VDSS-a, Zorana Jankovića, predsednika Odborničke grupe VDSS-a u SO Bor i dr Vedrane Lupulović, transfuziologa). Ali, evo šta jeste sporno. Nebrojeno sam ovakvih akcija DDK propratila u različitim organizacijama, na različite načine, uostalom i ta tema daje veliku slobodu i mogućnosti predstavljanja. Nema jakih i slabih tema. Ima samo jakih i slabih novinara. Poštujem i cenim svaku humanitarnu akciju, svaku pomoć, to znaju ljudi koji su mi na bilo koji način bliski, zato sam i želela da afirmativno, bez preterivanja i naglašavanja uradim i ovu temu. Ni to mi nije dozvoljeno. Budimiru Milutinoviću je zasmetao početak mog priloga koji je glasio ovako- „I pored svih dnevno-političkih obaveza i bavljenja građanima opštine Bor, članovi Opštinskog odbora Vlaške demokratske stranke Srbije o odbornici ove političke opcije u Skupštini opštine Bor, izdvojili su deo svog dragocenog vremena i danas organizovali akciju dobrovoljnog davanja krvi.“ Podsećam, VDSS je deo vladajuće koalicije. Zašto to nije prošlo, ne znam. U drgom off-u sam napisala-„Borska Bolnica svakodnevno se susreće sa nedostatkom jedinica krvi, te apeluju na dobrovoljne davaoce da se u što većem broju, odazivaju ovakvim akcijama“.
Sve mi je pretumbano. Počela sam krajem, a izbacio mi je deo-„I pored svih dnevno-političkih obaveza i bavljenjem građanima opštine Bor“. Tog dela nema. Uplašio se Budimir. Na sve to-skratio je i Jankovića koji je komentarisao da je 70-ih godina počeo da daje krv. Ni to ne bi bilo tako strašno da mi lično, kada sam krenula na teren, nije rekao da „onog ko u ime stranke bude dao izjavu, pitam i da li je dosada davao krv“ odnosno da od iste osobe uzmem izjavu i kao dobrovoljnog davaoca. Eto koliko ga je držalo to što je sam predložio. Sam predložio, sam uveče u Dnevniku skratio. Sve radi sam. Šta će njemu novinarska ekipa?Šta mu je zasmetalo? Šta ga je trglo? Od čega mu je kost u grlu zastala? Da ne ispadne da neko više radi od njegove Socijalističke partije Srbije. Da nečije zalaganje ne ispliva, a da se njegovo ne prizna. Sve što nije SPS, mora se na TV Bor predstaviti kao manje važno. Ne bi ga on predstavio uopšte nego mora zbog koalicionih partnera, da mu ne zamere… Koga se stidi? Koga se boji? Reči? Prejaka reč ubija, ali se prećutkivanje duplo vraća. Ne smeš potceniti drugu stranu. Naprotiv. Smatraj je jačom da bi se izdigao. Shvata li on to? Afirmativno je samo ono što SPS radi. A osetite i setite se-kad SPS radi, eto nama gladi… ( ne volim jeftine stihove i rimu poput ove. Slučajno je nastala i ne želim da je obrišem)
S poštovanjem
Dragana Vidojković novinar Radio Bora i odbornik u SO Bor
Bravo Gago! Apsolutno je nebitno ko je u kojoj stranci ako čini nešto što je dobro pre svega za naš grad. Nadam se da ćeš jednako objektivno izveštavati kako o dobrim, tako i o onim lošim stvarima koje rade lokalni moćnici nevezano za to iz koje stranke potiču. Kad to kažem očekujem da objaviš i brljotine Branislava Rankića isto kao i Mirkovića, Strilića, Marjanovića, Milutinovića i ostalih. Unapred zahvaljujem na profesionalizmu i objektivnosti. Verovao sam u Darka, verujem i u tebe, nemoj da nas kao građane Bora izneveriš.