U Boru je, 16.12.2008, održan sastanak sindikata sa temom socijalnog  položaja radnika.  Predstavjena je akcija Sindikata Metalaca Srbije „Hoćemo veće plate!“ koja insistira na izradi strategije koja će definisati stanje privrede, posebno metalske industrije,  kao jednog od najbitnijih faktora razvoja države.  Akcija se održava na celoj teritoriji Srbije, a danas  U Boru smo čuli jedan od predloga da se porez na topli obrok i prevoz ukine, odn. prebaci u neto lične dohotke…
Zoran Pekić, sekretar Samostalnog Sindikata Metalaca Srbije kao koordinator ove akcije, je rekao da je plan da se kroz stavove velikog broja sindikalnih organizacija sa teritorije cele države, i preko socijalno-ekonomskog saveta, dođe do Vlade Srbije i tako realizuju  zahtevi. Istakao je da su „metalci“ ovoj akciji usamljeni  i  da nema podrške drugih sindikata iako se zahtevi  tiču svih radnika u Srbiji. „Bez obzira na sve, nadam se da podrška, ipak neće izostati na kraju, i da će naši ciljevi biti ostvareni!“
Zoran Vujović, predsednik Samostalnog Sindikata Metalaca Srbije, se takođe obratio: „Metalska industrija se nalazi u veoma teškoj situaciji. Ona je „pastorak“ Vlade Srbije, lokalnih samouprava itd… U ovoj industriji je  nekada bilo 400.000 radnika. Danas ih je nešto više od 100.000 i prognoze su da će ih bitijoš manje, i pitanje opstanka metalske  industirje se ozbiljno nameće.

Pitamo se gde je nacionalna strategija razvoja Srbije? Niko ne pominje privredu i pomoć privredi. Bitni su samo PDV, porezi, akcize. U budžetu je predviđeno 150 mlrd dinara samo za plate u državnoj upravi. Političari koji nemaju sluha za privredu i koji aferama prikrivaju krizu, nam ne trebaju. Država koja ne razume rudare i radnike, nije dobra. Drugudržavu nemamo i nećemo je menjati. Ali političare koji vode ovakvu državu – Hoćemo!“
Prisutnima se obrati i Blagoje Spaskovski vd gen dir RTB-a Bor.  Izneo je probleme koji pritiskaju ovaj privredni gigant ali je izrazio i podršku ovoj akciji jer se ona uklapa u dalji plan poslovanja RTB-a. Napomenuo je da je bespovratno propuštena izuzetno dobra prilika, kada je cena bakra bila preko 8.000 dolara, ali da se bez obzira na sve mora ići dalje.
„Stajem iza svih stavova sindikalaca kako bi poboljšali položaj radnika. Teško je i moramo zajedno da se borimo ali uz obostrano razumevanje. Na primer. Imamo 400 inženjera. Cela Arizona ih nema toliko. Čile, koji proizvodi 6.000.000 tona bakra nema toliko inženjera. To je ceo jedan „bataljon“ ljudi koji MORA raditi svoj posao, jer za platu od 60-70 hiljada dinara, ne mogu da kažu da nemaju šta da rade!“