Odahnuo
0
0
IZVOR: Kurir
Srećko Dimić (54) buku srpske prestonice zamenio mirom i spokojem zaječarskog sela Lenovca, gde je odlučio da ubuduće živi
ZAJEČAR – Beograđanin Srećko Dimić (54), koji je godinama sanjao da napusti velegradski život i spokoj potraži u nekom planinskom selu, od pre četiri meseca postao je žitelj Lenovca, rodnog sela čuvenog timočkog junaka Hajduk Veljka Petrovića. Sa Srećkom su iz Beograda doputovale i dve mace, Mak i Maka.
– Godinama sam želeo da kupim imanje u nekom planinskom selu. Nisam imao para da ga kupim, pa su moji prijatelji prestali da veruju u tu priču. A onda sam neočekivano dobio nagradu – putovanje na Svetu goru. Tamo, u našem vekovnom Hilandaru, iskreno sam se pomolio Bogu da nađem imanje i dva dana po povratku sa Svete gore u Zaječaru upoznao mog dobrotvora Petra Živanovića, poznatog zaječarskog knjižara – započinje Srećko priču kako je beogradski asfalt zamenio lenovačkim blatom.
– S jednim prijateljem sam došao kod Petra na slavu svetih Ćirila i Metodija. Pričao sam mu kako hoću da kupim imanje na selu, ali da za to nemam para. Rekao je da on ima imanje, ali da neće da ga proda, i dodao: „Nemoj više da tražiš imanje, našao si ga“. Tako mi je ponudio kuću sa okućnicom i 20 hektara zemlje na korišćenje u narednih 30 godina, bez nadoknade, i ja sam počeo da živim svoj san – objašnjava novopečeni Lenovčanin.
Srećko je u Beogradu ostavio dva odrasla sina, ali veruje da će i oni vremenom postati žitelji Lenovca.
– Moraju da ižive deo života u gradu, da ga se zasite, da shvate da je život u gradu anomalija, a onda će da mi se pridruže – uveren je.
Srećko je u Lenovac stigao samo s ličnim stvarima, malo novca i jakom voljom da stvori uzorno seosko domaćinstvo, od koga će moći da živi. Odmah se dao na posao. Staru čatmaru, u kojoj niko nije živeo 20 godina, počeo je da pretvara u komforan dom. Doveo je vodu, napravio kupatilo, uredio kuhinju, spavaću sobu, renovira dnevnu sobu, koja će imati kamin i veliku biblioteku. Istovremeno, sa novim prijateljima iz sela u šumi seče drva za nadnicu. Lenovčani kažu da njihov Srećko ima zlatne ruke i pozivaju ga da i njima ponešto uradi ili popravi.
– Kad je moj ujak Zdravko Sertić čuo da sam došao na selo, pomogao me je novčano, pa sam kupio traktor i ostalu potrebnu mehanizaciju. Za početak sam napravio mini-farmu sa 500 pilića tovljenika – ističe Srećko.
Za kratko vreme naučio je da vozi traktor, kosi, balira slamu… Planira da uzgaja organsku hranu – ječam, raž, kukuruz, povrće i voće. Pored koka nosilja gajiće i ovce, konje, svinje, kalifornijske gliste. Iako nema novca, ima puno volje da ostvari planove. Dok nas ispraća niz blatnjavi sokak, kaže da je budućnost Srbije na farmama, ali ne na onim iz rijaliti šou-programa!
MARATONAC
Srećko Dimić je odrastao na beogradskom asfaltu. Skoro 26 godina prodavao je knjige, radio je u Vojnom izdavačkom zavodu „Narodnom delu“. Radio je i u inostranstvu, bavio se građevinarstvom, ribario na Jadranu. Dugo je igrao rukomet, potom trenirao mlade rukometne talente, a od svoje 33. godine trči maraton. Međutim, tvrdi da mu ništa od toga nije donelo mir kao život u Lenovcu.
– Ovde živim u ritmu s prirodom – oduševljen je Srećko.
