Negativan trend u svim pokazateljima …
Od drugog kvartala ove godine – i poslovanja kombinata bakra. Upozorenja stižu sa svih strana, pa i samog RTB-a!
„Počev od drugog kvartala ove godine „uočen je ozbiljan negativan trend u svim pokazateljima rada i poslovanja RTB Bor, što upućuje da će rezultati poslovanja za 2013. biti negativni“… Planovi u rudarskoj proizvodnji za ovu godinu NE ostvaruju se ni na jednoj poziciji…Ostvaruje se manja proizvodnja za 19 odsto. Istovremeno, nije ostvaren ni planirani obim iskopina, a „posebno je alarmantno što su flotacijski parametri ispod planiranih i realnih, dok troškovi poslovanja konstantno rastu kako u masi tako i po jedinici proizvodnje“. Svi ovi pokazatelji, a ima ih još mnogo (o njima ćemo obaveštavati javnost narednih dana) dovode do zaključka da će poslovna godina biti završena NEGATIVNIM ishodom.
Navedeni podaci su iz dokumenta koji već dve nedelje stoji ispred sedmorice glavnih ljudi, ne računajući generalnog direktora, RTB Bor Grupa. Dokument skreće pažnju na alarmantnost i moguće posledice, a poslat je, čini se, „u minut do 12“, mada mi mislimo da je kasno, povazda kasno.
Šta posebno zabrinjava? Apsolutna je istina da su površinski kopovi rudnika u Boru i Majdanpeku tehnički izuzetno, kao nikada u minulih 110 godina, opremljeni. Na drugoj strani, učinci te skupe, uvozne opreme, zaista su skromni. Rukovanje je, naglašava se, često povereno nestručnim i neodgovornim osobama, havarije su česte, održavanje skupo. Između sijaset pitanja, nameće se jedno – kada će se dogoditi opravdanost ponovnog aktiviranja rudnika „Cerovo“ i ko je o tome odlučivao. U vreme predizborne kampanje, Boranin po rođenju, Nebojša Ćirić, tadašnji Dinkićev ministar ekonomije (govor za promociju Borisa Tadića na otvaranju spomenika Đorđu Vajfertu) uskliknuo je s radošću jednog zavičajca, „od sad napadamo i Cerovo“. Bio je to, i tad se videlo, izborni trik koji je upalio kod „naše raje“, što je bilo dovoljno za još jedan sladunjavi osmeh „žutog“ anarhiste.
Za danas ćemo se poslužiti i Ličnom kartom RTB-a (OVDE možete preuzeti Ličnu kartu) koja je nedavno poslata u Ministarstvo privrede i o čijem kvalitetu u ovom času ne možemo da sudimo. Ipak, zadržavamo se na stavci PROIZVODNJA i tabeli za poslednje tri godine, počev od 2010. Te godine proizvedeno je 22.200 tona katodnog bakra i „isceđeno“356 kg zlata. Godinu kasnije, ozvaničeno je 28.500 t bakra i 1.032 kg zlata, prošle, 2012. „uknjiženo“ je 34.700 t bakra i ravno 900 kg zlata. Beleži se, dakle, rast proizvodnje bakra, ali se smanjio učinak dobijenog glavnog nus-proizvoda ZLATA. Raste, uporedo sa bakrom, i proizvodnja selena i srebra. Jedino je, eto iznenađenja, i to 2012, naprasno pala proizvodnja zlata. Nije na odmet spomenuti i da je gro proizvodnje bakra prodavan u katodama, u sirovini, pa čak i u koncentratu, što se u savremenom svetu zove „Afrički sindrom“.
Ove slavodobitne, kao i još neke podatke, nije, kao što bi bio red, saopštio i Upravni odbor, jer sve je bilo i ostalo u granitnim rukama menadžemnta i glavnog menadžera. Poslednje tri godine UO RTB Bor niti se sastajao, niti odlučivao. Srpski mediji su naglas obaveštavali da je odstranjen i predsednik UO Ivan Grbin. U LIČNOJ KARTI, ladno poslatoj Vladi Srbije, pod rubrikom Upravljačka struktura preduzeća, stoje i imena članova Upravnog odbora na čelu sa Ivanom Grbinom. Uz njega su i: Nebojša Radošević, zamenik, Dalibor Orsovanović, Dragan Žikić, Nenad Vušović, Miodrag Dimitrijević, Boban Todorović, Branislav Tomić i Dragan Aleksić Gara (predsednik Samostalnog sindikata RTB Bor). Da li će svi ovi poznati likovi odgovarati za moguće posledice na stranputici RTB Bor uprkos tome što se, opšte je poznato, nisu, ne bi se reklo ličnom krivicom, bavili svojim upravljačkim poslom. Ovaj primer je ko zna koliko puta prezentiran i Vladi Srbije koja godinama, po mnogim pitanjima, ni prstom nije mrdnula da učini korak više u nadgledanju ponašanja odgovornih u RTB, pa ni kad je, izgleda, 30. novembra 2012. , zahvaljujući svojoj (Dinkićev resor) Komisiji za kontrolu državne pomoći izdvojila Basenu Bor za „pomoć u restruktuiranju za podsticanje proizvodnje“ 851 milion dinara najpovoljnijih kreditinih sredstava. Jer, da je, računajući i druge privilegije u procesu restruktuiranja od 2004. godine, bilo kvalitetnog nadgledanja, ne bi se došlo do sadašnje konstatacije da slede neminovni gubici uz more loših i sumnjivih poslovnih poteza. Ne bi ni ministar privrede Radulović takve i slične rabote nayivao „bacanje para u bunar“.
Vreme delimičnog otrežnjena po pitanju RTB-a i uvida u stvarno vođenje kompanije, nažalost, tek dolazi. Da li je taj zamah dovoljan videćemo u danima koji predstoje. Već od sutra, prekosutra!