„Lovci” ohrabrili arheologe
0
0
Pre 55 godina prvi otkriveni mozaik nagovestio da Gamzigrad skriva carsku palatu
Stojan Todorović/ Politika -Kultura
[objavljeno: 05/05/2008]
Zaječar – Već sam početak prvih sistematskih istraživanja na Gamzigradu, 15. maja 1953. godine, brzo se posrećio Vekoslavu Popoviću, prvom direktoru novoosnovanog Narodnog muzeja u Zaječaru i Đorđu Mano Zisiju, zvaničnom državnom arheologu koji je na uporne pozive preduzimljivog Popovića stigao u Zaječar. Oni su 2. juna te godine, sa manjom grupom istraživača, otkrili prvi mozaik „Venatori” (lovci), izuzetne vrednosti i – vest o tom otkriću odjeknula je kao prvorazredna svetska senzacija.
Poklon za Josipa Broza
Dok minulog leta konačno nije upisana na listu Uneska, kao najočuvaniji i najreprezentativniji spomenik rimske dvorske arhitekture, Romulijana se pročula i po drugim velikim otkrićima. Akademik Srejović je, između 1989. i 1993. godine, na obližnjem brdu Maguri otkrio i grobove cara Galerija i njegove majke Romule, a juna 1993. godine među zidovima palate pronađena je i glava sa biste imperatora Galerija, koji je ovu palatu sagradio u svom zavičaju, krajem trećeg i početkom četvrtog veka nove ere.
U međuvremenu, onaj prvi mozaik, koji je istraživače usmerio na pravi trag, dugo je izbivao izvan Zaječara, gotovo 34 godine. Nestao je iz galerije ovdašnjeg zaječarskog muzeja 8. juna 1961. godine, kada su ga opštinski i sreski čelnici Zaječara poklonili Josipu Brozu Titu, kada je „najdraži Tito”, tog dana, iz posete Boru, nakratko svratio i u ovaj grad. Posle mnogih nedaća i ličnih drama ljudi, koji su u ovoj avanturi učestvovali, „Lovci” su se definitivno skrasili u Zaječaru 14. decembra 1995. godine.
Koje li simbolike i sudbine: mozaik je u Zaječar stigao istim kamionom kojim je dopremljen i tek izliveni spomenik Nikoli Pašiću, najslavnijem Zaječarcu koji je u političkom izgnanstvu iz ovog grada bio bezmalo sedam decenija. Spomenik je postavljen na novi gradski trg povodom 150. godišnjice Pašićevog rođenja, a „Venatori” su opet našli mesto u galeriji zavičajnog muzeja, pored još dva izuzetna mozaika koji su otkriveni kasnije – „Lavirinta” i „Dionisa sa leopardom”.
Tri čoveka su se tih dana posebno radovala. Najpre već pominjani Vekoslav Popović. Zatim Svetomir Petrović, tadašnji direktor Istorijskog arhiva „Timočka krajina”, koji je 1989. godine, kao delegat u zaječarskom parlamentu, i zvanično pokrenuo inicijativu da se „Venatori” iz Muzeja „25. maj” presele u Zaječar.
Bez tragova o poklonu
Petrović i Popović obradovali su se, nakratko, još 1. novembra 1994. godine, kada su „Venatori”, sa specijalnom dozvolom ondašnjeg Predsedništva SFRJ (na revers koji je potpisao akademik Dragoslav Srejović) dopremljeni iz Beograda na veliku izložbu u Zaječaru pod nazivom „Rimski carski gradovi u Srbiji”. A, kada je izložba završena, mozaik je morao ponovo u Beograd, na veliko protivljenje Zaječaraca (o čemu je „Politika” više puta pisala) – sve do konačnog povratka.
Pre nego što će umreti, krajem proleća 1995. godine, Vekoslav Popović se nekoliko meseci radovao prvom povratku prvog mozaika u čijem otkrivanju je učestvovao. On je tada „Politici” izjavio da je na početak istraživanja Gamzigrada presudno uticao Dragoljub Milivojević Uča, tadašnji visoki funkcioner u Zaječarskom srezu, kasnije dugogodišnji urednik „Politike”. On se svojim autoritetom izborio da bude odobren veliki novčani iznos za početak istraživanja. Popović je izjavio još da nikakav pisani trag o poklonu Titu tada nije ostavljen, niti je ikada pronađen. Pričalo se, rekao je Popović, da je inicijativa potekla od tadašnjih visokih funkcionera Srbije Dragoslava Markovića i Viobrana Stanojevića. Direktor zaječarskog muzeja Vekoslav Popović bio je protiv takvog poklona ali je, i pored toga, njemu bilo naređeno da mozaik utovari u kamion i odveze do Beograda. Bio je smrtno uplašen da se mozaiku nešto ne dogodi na dugom i lošem putu. Mozaiku se nije dogodilo ništa, ali se dogodilo Popoviću. Morao je 1967. godine, prisilno, u penziju.
Inicijator i najveći borac da se mozaik vrati Zaječaru Svetomir Petrović bio je van sebe od sreće kada je mozaik definitivno stigao. Ugledni zaječarski kulturni poslenik, politički veoma hrabar, umro je krajem jeseni 1996. godine.
Veliki srećnik Bora Dimitrijević, aktuelni direktor Narodnog muzeja u Zaječaru, sada se svakodnevno druži sa gamzigradskim „Lovcima” . Podjednako je srećan što je „Venatore” dovezao u Zaječar (sa spomenikom Pašiću) i što je ustanova kojom sada rukovodi zaista mnogo učinila da „Romulijana” prošlog leta konačno dobije zaštitu Uneska.
