Konferencija za novinare OO DS Bor

0 0
Read Time:1 Minute, 0 Second

Demokratska stranka, održala je danas konferenciju za novinare u kojoj je rečeno:

“ Danas se navršava 7 punih godina kako je u Srbiji aktom mržnje i bezumlja zaustavljen još jedan reformator u trenutku kada je bio na pragu da zajedno sa nama nađe smisao u besmislu koji nas je okruživao deceniju i po pre njegove smrti. Premijer Srbije i Predsednik Demokratske stranke  dr Zoran Đinđic ubijen je da bi se zaustavile reforme u Srbiji čiji je inicijator i glavni pokretač bio. Uspavani, umorni, besni i zadrigli nisu uspeli u tome, ali uspeli su da uspore Srbiju na putu ka Evropi i ka savremenom društvu.

Danas, godinama posle ubistva, borba još traje. Nažalost, progresivni deo našeg društva ostao je bez najboljeg medju nama, bez lidera i vizionara. Na svima nama ostaje da pratimo put i viziju u zaveštanju, da se odupremo izazovima i da mirne duše i čistog obraza izađjemo pred buduća pokolenja ove zemlje.

Demokratska stranka Bor uputila je svoju delegaciju u Prestonicu radi učešća u tradicionalnoj Šetnji za Zorana. Ovom prilikom pozivamo sve članove, pristalice i simpatizere da se na današnji dan sećanjem na pokojnog Predsednika Demokratske stranke inspirićemo i sto bolje pripremimo za nove izazove koji su u bliskoj budućnosti.

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

3 thoughts on “Konferencija za novinare OO DS Bor

  1. Citiram nekoliko poslednjih pasusa iz clanka „Koreni srpske propasti“, kojim sam pre dve godine konkurisao za Nagradu EU Lorenzo Natali, na njihov poziv.

    STUDENTI, TITO I VISESTRANACKI IZBORI
    U istoriji i politici se nista slucajno ne desava. Uzroci i posledice se svo vreme preplicu. Pogresan potez iz 1918. godine uzrokuje katastrofalne posledice svih sto godina. Tito je na vreme pripremio kadrove za visestranacku borbu. Iskoristio je nemire i strajkove sirom Evrope da 1968. godine organizuje cuvenu pobunu studenata u Beogradu. Nabrojacu aktere, a jasno je da su najmanje 80% njih bili saradnici Sluzbe bezbednosti: prof. Micunovic, akademici Mihajlo Markovic i Ljubomir Tadic (otac Borisa Tadica, preds. Srbije), prof. Zagorka Golubovic, Borislav Mihajlović-Mihiz, prof. Vesna Pesic, Zigon, Borka Pavicevic, prof. Zivotic, prof. Svetozar Stojanovic, prof. Popov, prof. Indjic i studenti Vuk i Danica Drašković. Podršku pružaju umetnici Cosic, Copic, Bećković, Kiš, Pekić, Pavlović, Žilnik, Makavejev. Profesori su predlozili da se Univerzitet u Beogradu nazove “Univerzitet Karl Marks”?! Ustali su i studenti Sarajeva, Zagreba, Novog Sada, Niša, Ljubljane,.. Ustalasala se radnicka klasa sirom SFRJ.

    Tito je podrzao studente na TV-dnevniku, a oni su izasli iz Rektorata u uhvatili se u Kozaračko kolo, uz parolu: “Mi smo Titovi, Tito je naš!“ i pesmu: „Druže Tito, ljubičice bela“. Najvazniji svetski listovi su 10. juna objavili da je Tito dao podrsku pobunjenoj omladini, a on je naglo povecao ugled u narodu pred samu okupaciju Cehoslovacke i pripremio “demokratske” kadrove za kasnije.

    Milosevic je znao da ce glavni suparnici biti Demokratska stranka i Narodna radikalna stranka (NRS), zbog velikog ugleda Nikole Pasica, pa je “pomogao” u njihovom osnivanju. Advokat Guberina je 1990. godine postao predsednik, a pok. adv. “Miza” iz Zajecara potpreds. NRS. Uzgred, Mizina kcerka je udata za sina Zorana Sokolovica, Milosevicevog min. unutrasnjih poslova koji je izvrsio samoubistvo posle Petog oktobra da ne bi otisao u Hag kao ratni zlocinac. Oktobra 1990. godine u svim medijima je objavljeno da je adv. Guberina homoseksualac i njegova stranka je propala na Izborima. To su iskoristili udbasi Seselj i Tomislav Nikolic da osnuju Srpsku radikalnu stranku, kojoj su pripojili ostatke NRS, a adv. Miza je i dalje bio potpredsednik.

    Akademik Ljubomir Tadic, prof. Cavoski, Mica Popovic, Mihiz i Selenic su se dogovorili u stanu Kostunice da osnuju Demokratsku stranku, a zvanicni osnivaci su: Cavoski, Danojlic, Djindjic, Djogo, Gligorov, Indjic, Jankovic, Kostunica, Micunovic, Pekic, Perisic, Stojanovic i Vukajlovic. Prisli su akademici Nikola Milosevic i Ljubomir Tadic, Aleksandar Petrovic, prof. Vladeta Janković, prof. Božić, Tosic, prof. Basic, dr Batic, prof. Lilic, prof. Domazet, prof. Mijatovic, prof. Labus, prof. Grubac, prof. Kuzmanovic, mr Vuksanovic, Gavrilovic, Slobodan Radulovic, Vida Ognjenovic, Boris Tadic, Zoran Zivkovic itd. Micunovic i Kostunica su bili protiv bojkota prvih Izbora?! Prvi poslanici DS bili su Micunovic, Djindjic, Kostunica, Vuckovic, Petrovic, Simonovic i Zecevic. Pekic se vratio u London i u testamentu insistirao “da njegovo telo u sledecih hiljadu godina ne sme da se vrati u Srbiju”.

    Osnivaci Srpske narodne obnove (SNO) su Mirko Jovic, Vuk Draskovic (bivsi sef kabineta preds. Vlade SFRJ) i Seselj (Vukov kum). Sva trojica zajedno su poslali preko 40.000 dobrovoljaca na ratista u Hrvatskoj. Vuk Draskovic je kasnije osnovao Srpski pokret obnove (SPO) i posle pogibije Giske u Gospicu postao “mirotvorac”, a Seseljovi i Jovicevi dobrovoljci i Arkanovi “tigrovi” su prolili “reku krvi” u Hrvatskoj i Bosni. Seselj je u Hagu, Arkana su ubili januara 2000. godine, a Jovic se kasnije kandidovao na Izborima za preds. Srbije?! Osnivaci Gradjanskog saveza Srbije (GSS) su Vesna Pesic i udbasi Tanic i Svilanovic. Novu demokratiju (ND) su osnovali Titovi omladinski funkcioneri i udbasi Dusan Mihajlovic, Stefanovic i Jokanovic. Demokratsku alternativu (DA) je osnovao Nebojsa Covic, Milosevicev gradonacelnik Beograda (1993-97).

    Milosevic, Mira Markovic i bivsa Sluzba drzavne bezbednosti su tacno znali koja ce im cetvorica lidera srpske opozicije najvise smetati. To su Vuk Draskovic (tzv. “Kralj ulica”), Seselj, Micunovic i Djindjic. Kostunica nije igrao vaznu ulogu sve do septembra 2000. godine. Njihove neprekidne svadje su produzile vlast Milosevicu za najmanje nekoliko godina. Da su se udruzili na izborima 1992. ili 1993. godine (u vreme hiper-inflacije), SPS i JUL bi pali, “kao kruske”. Svo vreme su ubaceni clanovi iz Sluzbe drzavne bezbednosti svadjali svakoga sa svakim od njih. Cinjenica je da je izvrsen atentat na Djindjica a dva puta pokusan atentat na Vuka Draskovica. Micunovicu, Kostunici i Borisu Tadicu nista ne fali, pa i to verovatno nesto znaci.

    Pok. Djindjica sam sreo 30-tak puta na sastancima GO DS (1992-94) i na mitinzima u Beogradu i Boru. Pozdravili smo se i popricali 10-tak puta, od toga, pet puta od preuzimanja vlasti. Ja sam jedan od retkih ljudi ovog dela Srbije cije ime je znao i uvek mi se obracao po imenu (“Reci, Bozo”). Malo je falilo da Djindjic postane jedan od najpopularnijih ljudi srpske nacionalnosti svih vremena, a ipak nije postao, niti je to zasluzio, nazalost i na stetu celog srpskog naroda. Veoma inteligentan, harizmatican, 100% proevropski i proamericki orijentisan. Ovo poslednje je pravi razlog za ubistvo Djindjica, a ne osveta Mire Markovic i njenih prijatelja i poslusnika.

    Na Izborima 1993. godine Djindjic mi je garantovao mesto poslanika, ako mu dam podrsku prilikom rascepa DS. Ja sam odbio, prisao Micunovicu i mnogo puta se pokajao zbog toga. Devetog i desetog januara 1994. godine odrzali smo Glavni Odbor DS u maloj sali Doma sindikata. Prethodne veceri smo se dogovorili na sastanku da bas ja, u ime DS iz Bora, predlozim glasanje o poverenju prof. Micunovicu, kada mi on da rec. Na tom sastanku prisustvovali smo: Micunovic, Domazet, Simonovic, pok. Tosic, Prica, Vuckovic, Mijatovic, Lilic, akademik Tadic i ja. Iduceg jutra nije doslo do glasanja, jer je Micunovic shvatio da je u manjini. Uzgred, u tom momentu licni sekretar preds. stranke bio je Boris Tadic, koji je pomagao Micunovicu u vodjenju sednice, koja je potrajala skoro 20 sati. Licni sekretar, covek od maksimalnog poverenja prof. Micunovica, prisao je Djindjicu?! Takodje i Vuksanovic (buduci ministar), rodjeni sestric prof. Micunovica?! Jasno je da je neprestano cepanje DS samo “igra za naivnu publiku”, u organizaciji Micunovica i drzavne bezbednosti.

    Najvise zameram pok. Djindjicu to sto se okruzio ljudima veoma sumnjivog morala, i u stranci i u Vladi, a pogotovo kada nije morao. Takvi podmitljivi ljudi lako podlezu uticaju Sluzbe drzavne bezbednosti, pa su garantovano mnogi od njih kasnije postali njihovi spijuni i saradnici, a neki su vec bili, jos pre prvog susreta sa njime. To su Kolesar (sekretar preds. Vlade), Janjusevic, Beba Popovic, pom. min. Nenad Milic (udbas, sekretar Vlade pre Kolesara), sponzori DS (Kostic, Cepter, Miskovic, Beko, Radulovic, Djukic, Djilas), Ceda Jovanovic, Zoran Zivkovic, Goran Vesic, min. Raseta, min. Mihajlov, Srdjan Popovic, Igor Tadic, Grbin, dr Kolundzija, min. Novakovic (bivsi sluzbenik mafijasa Mark Rich-a), min. Vlahovic (koji je javno nudio RTB za 1 dolar?!) i ostali savetnici i eksperti za “trla baba lan”. Zasto je covek ogromne inteligencije i pronicljivosti dopustio da ga okruze takvim ljudima?! Iz gluposti, sigurno nije. Ocigledno je da ga je Sluzba drzavne bezbednosti iz nekih razloga drzala u rukama, i da je on to znao, a mi ostali ne.

    DOS je oprostio Milosevicu milijarde dolara na Kipru?! Janjusevic i Kolesar su (sa ministrima) organizovali prodaju Cementare u Popovcu i ogromnog SARTRID-a americkoj firmi U.S. Steel za svega 23 miliona dolara, a Vlada je preuzela 1,7 milijardi dolara njegovih dugova?! Pukla je nevidjena bruka u medijima i to je iskorisceno da se da “zeleno svetlo” sa zapada da se Djindjic ubije. Zna se da su pucali obicni roboti (“koji rade na dugme, kada ih ukljucis”), zna se da su “crvene beretke” organizovale, a Mira Markovic naredila atentat. Jedino se ne znaju imena najvaznijih svetskih i DOS-ovih lidera, koji su se unapred slozili. Vec godinama potenciram vaznost i uticaj dogadjanja u borskom RTB-u na celu Srbiju. Kada razotkrujemo tajnu o nuklearnom otpadu, Sainovicu, mafijasu Mark Rich-u, unistavanju i zaduzivanju RTB-a, doci cemo do imena ljudi iz DOS-a, koji su odobrili da se Djindjic ubije.

    List “Danas” je bas Petog oktobra objavio moj aforizam: “Ulazimo u zavrsnicu. Crni ima par konja, a beli kraljicu”. Nikada necu zaboraviti tih 24 sata, koje sam proveo u obezbedjenju prof. Micunovica. Tog dana sam bio ubedjen u postenje desetak najvaznijih DOS-ovih lidera, a odavno vidim da je Petog oktobra “crni imao par konja”, a da smo mi (milion obicnih ljudi na ulicama Beograda) bili pravi pravcati magarci. Zreli smo da nam EU uvede Protektorat. Kada sam to javno predlozio aprila 2003. godine na sednici Skupstine DC, dobio sam veci aplauz od 300 delegata, nego Micunovic, Boris Tadic i Batic. I ostali u Srbiji i svetu sada vide da je Protektorat jedino resenje. Sto pre!
    Boza Bogdanovic, Bor

    Boza Bogdanovic, Bor“ (zavrseno citiranje)

    P.S. Prosao sam 30-ak puta Ruzveltovom ulicom, ali nikada nisam svratio na Djindjicev grob. Unapred znam da bih pola sata plakao, a ujedno se i svadjao u mislima sa njime, a to se tesko izdrzava u ovim godinama. Neka mu je laka zemlja i vecna slava.

  2. Restitucija, reforma pravosuđa, lustracija, oduzimanje imovine stečene kriminalom i procesuiranje članova bivšeg režima osumnjičenih za zloupotrebe – bili su ključni delovi političkih programa svih predstavnika demokratskih vlasti od 2000. godine. Bili i ostali prazno obećanje yato [to je ubijen premijer Yoran Đinđić. Zbog toga sve napred pobrojano zapravo se može upisati u inventar obmana demokratskih vlasti do danas.

    Kada je Božidar Đelić, kao ministar finansija, 2001. godine podigao 16 krivičnih prijava protiv ministara iz režima Slobodana Miloševića koji su zloupotrebili svoje položaje, niko nije očekivao da će oni i danas ostati bez sudskog epiloga. Među osumnjičenima najpoznatiji je slučaj Milovana Bojića, bivšeg ministra zdravlja, na čijem računu u švajcarskoj banci je pronađeno oko milion maraka. Miloševićevi ministri su, prema krivičnim prijavama, iz republičkog budžeta nenamenski potrošili 2,673 milijarde dinara, nezakonito 1,573 milijarde, a iz sredstava solidarnosti još 1,082 milijarde dinara. To je, naravno, samo deo za koji se saznalo pre podnošenja prijava, dok ono što su suđenja trebalo da otkriju nikada nismo i nećemo saznati zato što su nakon ubistva Đinđića mnogi postupci obustavljeni, prekinuti ili jednostavno zataškani. Za sada niko nije kažnjen. A u međuvremenu se daju migovi da se ne dira kriminal koji su počinili potencijalni koalicioni partneri.

    Kada je Milošević tokom 1996 godine uhvaćen u izbornim krađama i pošto je pod pritiskom masovnih demonstracija i međunarodnih faktora bio prinuđen da uz pomoć tzv. „Lex specialisa“ vrati pokradene mandate u nekim gradovima Srbije, u Socijalističkoj partiji Srbije pristupilo se razradi taktike za osvajanje i čuvanje vlasti po svaku cenu bez obzira kako ubuduće narod bude glasao na izborima.

    Suština ove taktike sastoji se u činjenici da je građanima dozvoljeno da glasaju za stranke koje će nakon izbora u zavisnosti od procenta osvojenih glasova organizovati funkcionisanje vlasti. Da bi prevarili i nadmudrili birače Centralni izborni štab Socijalističke partije Srbije je razradio strogo poverljivo uputstvo br. 02-234 od 04.03.1997. za svoje opštinske odbore, po kome im je naloženo da u sve druge stranke, sindikate, preduzeća i udruženja građana infiltriraju svoje poverljive i obučene kadrove putem pristupanja, učlanjivanja ili zapošljavanja sa zadatkom preuzimanja uticaja u njihovom organizacionom delovanju i funkcionisanju. Posledice toga su stvaranja postizbornih koalicija pod kontrolom SPS-a uz pomoć struktura državne bezbednosti i policije.

    Kao rezultat toga, nakon oktobarskih promena 2000. godine sve do današnjih dana, imali smo konlomerat vlasti sastavljene od koalicija demokrata i SPS-a, što je u praksi omogućilo konstituisanje skupština na lokalu i republičkom nivou od, koalicionom stranačkom vrhu odanih stranačkih poslušnika, koji svoju vernost potvrđuju blanko potpisanim ostavkama, koje njihov politički vrh može uvek aktivirati za slučaj da ne ispune neki stranački nalog. Ta sprega politike, kriminala i pravosuđa i dalje funkcioniše zato što je ubijen premijer Đinđić, jer je tim ubistvom omogućeno da se u pravosudne organe, po sistemu političke podele plena, instaliraju poverljivi partijski kadrovi vladajuće koalicije.

    Kao očigledan primer beznadežnosti raskida sprege politike, kriminala i pravodsuđa i pre, a naročito nakon ubistva Đinđića, pokazalo se uvođenjem stečaja u srpskim bankama u kojima su službena lica tih banaka prethodno omogućila njihovo pljačkanje putem iznošenja gotovog novca ili odobravanjem enormnih iznosa kredita privilegovanim “komintentima“. Kako se to radilo u Boru najbolje se vidi na primeru zatvaranja borske Jugobanke, odnosno Borske banke AD.

    Takođe, još za života Đinđića (pobuna jedinice za specijalne operacije pod komandom, logistikom ili sa znanjem kadrova SPS-a) pokazalo se da se glavne mafijaške strukture nalaze u strukturama državne bezbednosti, koje su pod takvim okolnostima bile u poziciji da ucenjuju vladu i premijera, a kada je on počeo pripreme za reformisanje tih struktura brutalno je streljan, čime su sve demokratske reforme zaustavljene ili odložene na neodređeno vreme, jer se demokratska stranka kroz državne strukture programski utopila ili potčinila SPS-u, uz demagoško i fiktivno zalaganje za raskid sprege politike, kriminala i pravosuđa, što se sprovodi uglavnom samo prema nestranačkim kadrovima.

    Prema tome, umesto prolivanja krokodilskih suza, Demokratska stranka bi, po cenu vanrednih izbora, trebalo pod hitno da raskine svoju neprirodnu koaliciju sa SPS-om, da izvrši lustraciju svojih korumpiranih i kriminalnih kadrova i tako „umivena“ nastavi da se zalaže za reforme koje je Đinđić osmislio i započeo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.