Ko prodaje moj grad

0 0
Read Time:4 Minute, 0 Second

Možda bi nekako mogao da shvatim zašto je neko godinama uništavao grad Bor i sve u njemu iako je naravno teško i izgovoriti tako nešto medjutim ‘ajde da podjemo od predpostavke da su hteli da ga „prilagode“ cenu potencijalnom kupcu, koji će prihvatiti činjenjčno stanje i na bazi jadno-pristupačne otkupne cene uložiti u njega podigavši standard naroda koji tu živi a čak možda i pokušati da „probudi“ odavno ošamućeni kombinat koji je „hranio“ više od pola one stare Jugoslavije iz koje je evo nastalo 5-6 država. Simbol grada


Na stranu to da je sada već poprilično jasno gde su i kako završavale pare koje su rudari i ostali gradjani svojim znojem darivali vladajućim garniturama u nizu, gutajući svakodnevno dim, pepeo. Zanemarimo sve stranačke, patriotske i ostale „presudne“ elemenate koji su naravno morali biti uzerti uobzir, i zapitajmo se ipak da li je Bor to zaslužio. To što su prodali rudnik i ceo grad nekom ko po svemu sudeći nije imao ni jedan jedini od 400.000.000 dolara je više nego žalosno, da ne upotrebim neki prikladniji izraz. Generacije radnika, penzionera aktivista i onih koji su svoj život posvetili Boru je pljunuto i teško da se to ikako i ikada može ispraviti. Zalud je bilo sve što je radjeno kako bi grad koji je stvoren „sa zadatkom“ ipak bio nešto više od velike rupe površinskog kopa. Gde su oni pametni i mudri ljudi koji su nam godinama pričali bajke i vodili nas u svetliju budućnost puneći svoje i džepove svojih poslodavaca. Naravno da su svi već odavano na sigurnom ali zastrašujuća činjenica je da nekolicina još uvek svojim prisustvom i delovanjem Bor grad vuče na samo dno.

Situacija je u mnogo čemu postala jasnija na prošlogodišnjim opštinskim izborima, tačnije u dogadjanjima oko samih izbora. Sindikati, stranački interesi i pohlepa pojedinaca su već tada dali do znanja svima koji su iole pratili situaciju da su izbori samo farasa koja predhodi velikom poslu privatizacije koji treba što pre, čitaj pošto-poto, privesti kraju. Naravno priprema terena mora biti temeljna pa je sve odradjeno pravovremeno. Naravno posle toga su svi čudno ućutali i pitaju se u čudu šta se desilo i kako je uopšte moguće tako nešto, … eto moguće je. Gradom i dalje upravljaju nesposobni, ili možda oni koji najmanje prave ili znaju da naprave smetnju, a buntovnici i uvek prisutni mudraci i „najbolje upućeni“su se povukli u svoje jazbine bez želje da učestvuju u očiglednoj propasti.

Narod kao i do sada živi u gradu sa zagadjenjem od 100 puta ili većom od dozvoljene, ćuti i trpi. I dalje je sve isto ali i dalje nikoga nije briga. Naravno sada će novi vlasnik sa hipotekarnim kreditom napraviti čudo i svi ćemo se jednog dana probuditi u nekom novom gradu koji će biti čist uredan, nezagadjen i u kojem će svi raditi kao nekada primati plate i podizati svoju decu odlazeći na more, planine uz korišćenje regresa, nezaboravnog K-15 i ostalih povlastica. Naravno samo sam na tenutak počeo da fantaziram, ne zamerite …

Ne neće od toga biti ništa. Sada uvidjam da su svi koji su se mojim pokušajima da skrenem pažnju na borski problem podrugljivo smejali bili u pravu kad kažu da nama niko ne može pomoći osim nas samih. Još su mi rekli da smo godinama uživali i imali najveće plate i da ne znaju šta mi zapravo hoćemo. Barkra nema, prebacivali su mi- pokrali su vas i otišli, ali vi ste im dozvolili. Šta na to da kažem …

Ostali samo grafiti
U čitavoj ovoj tužnoj i već pomalo opterećujućoj priči treba pomenuti mlade ljude koje sve manje interesuje grad u kojem žive i ne razmišljaju više o školi, fakultetima, zabavi ili ljubavi. Jedino o čemu su ih primorali da razmižljaju je bezuslovni beg iz grada i to što dalje. Ne razmišljaju i ne žele uopšte da gube vreme u razumišljanjima da ipak svi ne mogu otiči i da neko ipak treba da ostane i pokuša da uradi nešto, jer ipak neko mora ostati da ugasi tu poslednju sijalicu … kako je neko iz vrha poručio nama koji tu živimo. Nadam se da ta poslednja silica još dugo neće biti ugašena i pored svega što se dešava i da će BOR priživeti i nadživeti sve one koji ga tako beskompromisno guraju u propast.

I na samom kraju podsetiću vas na Borsko jezero, Crni vrh, Dubašnicu, Planinu Stol i na to da Bor ima jedan od najuspešnijih planinarskih klubova i izvidjački odred koji je medju najboljima u Srbiji. Pokušaču da vas podsetim da Bor ima fenomenalne šahiste, karatiste, džudiste da se igra odličan fudbal, rukomet i košaraka ali ida se učenici iz Bora redovno okite nekim priznanjem na medjunarodnim takmičenjima u znanju …. Pored toga u oru žive i rade stručnjaci, uspešni naučnici i umetnici koji vole svoj grad . Svima poručujem: Boru ipak treba pomoći … dok ne bude prekasno

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.