0
0
Autor: J. B. Krečković / Danas
Bor – Kišobrana ima raznih. Malih. Velikih. Raznobojnih. Za različite ukuse sačinjenih. Blogerima naklonjenim lepom pisanju na jeziku koji se govorio u nekadašnjoj Jugoslaviji, u svim varijantama, ipak najdraži je Kišobran blog. Književni blog koji za dve godine trajanja na ima više od 150 članova koji se greju na blogorskoj vatri.
– Sve je to počelo sasvim slučajno. Prijatelj me je pitao da li može da postavi jedan moj stari tekst na blog- opštinabor. Nakon toga sam počeo da objavljujem povremeno na tom blogu, a onda sam se odvojio i napravio Kišobran. U početku sam objavljivao samo svoje priče, pesme, eseje i kolumne. Onda sam postavio neke tekstove mojih borskih kolega književnika. Vrlo brzo su počeli da mi se javljaju još neki ljudi sa željom da sarađuju. Na kraju sam napravio poziv svima koji pišu prozu i sve je dobilo veliko ubrzanje i formu koju otprilike ima i sad. Mislim da se tu ne radi o ideji većo potrebi, pre svega mojoj, a zatim i svih onih koji pišu kako bi to što pišu bilo lako i brzo objavljeno i dostupno. Dobra stvar u svemu tome jeste da postoji i potreba čitalaca za jednim takvim blogom koji ima elemente književnog časopisa. Jedno bez drugog ne bi imalo smisla – objašnjava „glavni krivac’’ za Kišobran Branislav Bane Dimitrijevićiz Bora.
Na ovom je blogu prvi tekst objavljen 25. februara 2007. godine, a za nepune dve godine mnogo je tekstova, saradnika, čitalaca još više. Svako od njih, sigurno je, pronašao se u tekstu sa naslovne strane Kišobrana: – To su i danas ciljevi Kišobrana. To odavno više nije samo moj blog budući da zasluge za njegovo funkcionisanje imaju, u manjoj ili većoj meri, svi moji saradnici, a bogami i čitaoci, jer bi bez njih sve bilo uzaludno. Ako jednom budem rešio da se povučem, ponudiću nekome od njih da nastavi dalje – kaže Bane Dimitrijević.
I na ovom primeru pokazalo se da su blogeri jedna neformalna zajednica koja se, prema Banetovim rečima, lako i brzo okuplja oko lepih i zanimljivih stvari, ideja ili akcija.
– Ima mnogo pisaca koji su postali blogeri, ali je takođe i dosta blogera koji se razvijaju kao pisci. Od nastanka Kišobrana, samo autori koji su pisali na njemu objavili su preko dvadeset knjiga, dobili više nagrada. Navešću samo VBZ – ovu nagradu Predraga Crnkovića, Deretinu Vide Nenadić, Kiklopa Julijane Adamović, a objavljeno je više antologija i zbornika – The best of the Kišobran 2007, Blogopedija 2007. i 2008. Tu su i knjige i zbornici koje su radili drugi blogovi i sajtovi, kao što su Art-anima, B92, Alma, Knjigomat, BKG – kaže Dimitrijević, dodajući da se rade i radijske i TV emisije posvećene blogu i blogerima, a većtreću godinu se organizuje regionalni skup BlogOpen. – Lepota postojanja raznih medija upravo je u mogućnosti njihovog mešanja i preplitanja, od toga svi mogu samo da dobiju. Gube samo oni koji to ne čine – kaže Dimitrijević.
Ciljevi
„Ovaj blog postoji zbog blogera koji vole književnost, zbog pisaca koji vole da bloguju, zbog onih koji pišu, ali ne znaju da li je to dobro, zbog onih koji misle da dobro pišu, ali ne znaju gde bi to objavili, zbog onih koji objavljuju, ali im je malo čitalaca, zbog onih koji bi čitali, ali nemaju pare za knjige, zbog onih u čijem gradu nema knjižare. Ovaj blog postoji zbog tebe.“
