Još zlata iz Srbije

0 0
Read Time:1 Minute, 4 Second

Lj. T, Večernje novosti

MAJDANPEK – Rudarsko-topioničarski basen “Bor” započeo je pripreme za otvaranje i eksploataciju rudnika zlata “Čoka Marin 1”, kod Majdanpeka, u šta će biti uloženo oko milion

i po evra.
Ovo je, za Novosti”, potvrdio dr Milorad Grujić, savetnik generalnog direktora RTB za pripremu mineralnih sirovina.
– Realno je očekivati da će eksploatacija rude iz “Čoka Marina 1” početi za pola godine – predočava dr Grujić. – Reč je o ležištu od 240.000 tona rude, u kome ima ima 4,4 odsto bakra, 14 grama po toni zlata i gotovo 100 grama po toni srebra. Primera radi, ležišta sa jedan odsto bakra i dva grama po toni zlata smatraju se izuzetno bogatim.
Naš sagovornik kaže da će se deo koncentrata iz “Čoka Marina 1” prerađivati u topionici multinacionalne kompanije “Glenkor” u Kazahstanu, budući da u tom rudniku, pored značajnih količina zlata, srebra i bakra, ima i olova, cinka i kadmijuma, zbog čega ta sirovina, zbog neodgovarajuće tehnologije, ne bi mogla da se pretapa u borskom metalurškom agregatu.
– Čist profit od ovog posla iznosiće 17 miliona dolara – naglašava dr Grujić. – Međutim, u okolini tog rudnika ima još dva ležišta – “Čoka Marin 2” i “Čoka Marin 3”, u kojima, prema preliminarnim podacima, ima više od dva miliona tona rude izuzetno bogate bakrom i zlatom.

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

3 thoughts on “Još zlata iz Srbije

  1. U Kazahstanu postoje tri topionice bakra: Dzhezkazgan, kapaciteta 215.000 t/god. koja radi po „electric/reverberatory“ tehnologiji, zatim Bakshash kapaciteta 180.000 t/god., koja radi po „reverberatory/Vanjukov“ tehnologiji i na kraju Irtysh kapaciteta 20.000 t/ god., koja radi po „reverberatory/Kivcet“ tehnologiji. Borska topionica je kapaciteta 170.000 t/god. i radi po „reverberatory“ tehnologiji. Ko se imalo razume u tehnologiju topljenja bakra, odmah može videti da nema skoro nikakve razlike između tehnologije topljenja koja se primenjuje u Boru i u Kazahstanu. Drugim rečima, topionice bakra u Kazahstanu nisu opremljene za topljenje polimetaličnih ruda, kakva je ruda iz Čoka Marina, kao što nije ni borska toopionica. Stoga skrećem pažnju javnosti i nadležnima da nije ni po kom osnovu opravdano da se ruda iz Čoka Marina transportuje 5.000 km do Kazahstana da bi se tamo trovali ljudi, a ne u Boru. Zar su kazahstanci ljudi drugog reda?

  2. sovaros says: „Stoga skrećem pažnju javnosti i nadležnima da nije ni po kom osnovu opravdano da se ruda iz Čoka Marina transportuje 5.000 km do Kazahstana da bi se tamo trovali ljudi, a ne u Boru. Zar su kazahstanci ljudi drugog reda?“

    Tačno je da nijedna od navedenih tehnologija sa aspekta ekologije ne ispunjava uslove za preradu koncentrata sa povećanim sadržajem teških metala. Borski „stručnjaci“ su u borskoj Topionici vršili takve eksperimente sa „otrovnim“ uvoznim koncentratima tako što su uvozni koncentrat sa povećanim sadržajem teških metala „razređivali“ mešanjem sa koncentratima sa niskim sadržajem teških metala, svodeći takvu mešavinu koncentrata u „dozvoljene granice“ u vezi sadržaja teških metala. Ono što su pri takvim eksperimentima ispustili iz vida jeste činjenica da teški metali i u dozvoljenim granicama, kroz duži vremenski period, daju efekat „kumulativnih otrova“, zato što se njihove koncentacije, u uslovima stalnog prisustva u vazduhu, brže gomilaju u čovečjem telu nego što se izlučuju.

    Umesto finansiranja eksploatacije i prerade otrovnih koncentrata, RTB-u Bor je bila pružena šansa da veću zaradu ostvari preradom svojih jalovinskih komponenata u staklo-keramičke proizvode. Tehnologiju za takvu vrstu prerade razradila je i patentirala g-đa Radmila Petrović, diplomirani inženjer tehnologije, bivša radnica Instituta za bakar iz Bora, ali ova njena tehnologija nije prihvaćena u RTB-u zbog njene političke nepodobnosti.

    Kako izgledaju staklo – keramički materijali dobijeni preradom jalovinskih komponenata RTB-a Bor po tehnologiji g-đe Radmile Petrović zainteresovani mogu videti na sledećoj internet adresi: http://bokisingl.wordpress.com/2010/03/09/kako-da-srbija-izade-iz-krize-cetvrti-deo/

  3. Kompanija „Glencore“ u Kazahstanu nema topionicu bakra, ali ima olovnocinkani kompleks „Kazzinc“ koji prvenstveno poroizvodi cink i olovo, ali i bakarni koncentrat, (vidi: http://www.glencore.com/pages/a_kazzinc.htm). Vezujući se na prethodni komentar Slobodana Radulovića, lako je zaključiti da je namera vrlog Sose da se ruda iz Čoka Marina usitni i tako izmeša sa koncentratima bakra proizvedenim u kombinatu „Kazzinc“ ili da se, zbog smanjenja transportnih troškova u flotaciji Majdanpek proizvede koncentrat, pa da se on transportuje i izmeša sa koncentratima iz „Kazzinc-a“. Sa pomenutog sajta se jasno vidi da je glavno tržište za te koncentrate Azija, a tamo ekologija još nije zauzela mesto koje ima u razvijenom delu sveta. Kako god bilo, u ekološkom smislu to bi bio zločin, a Sosa bi bio glavni odgovorni za njega.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.