„U petak , 28.11.2008, ATB FOD je uplatio novac (redovno primanje i socijalni program) na moj račun u Poštanskoj štedionici, gde sam inače i dobijao lični dohodak. Kada sam otišao da podignem svoj novac, saznao sam da je račun blokiran.
Razlog je, kako su mi rekli službenici na šalteru, taj što sam raskinuo radni odnos. I nije mi jasno. Na računu ima para, od socijalnog programa, plus redovan lični dohodak. Nisam u minusu, jer je stanje sa ovim uplatama preko 240.000 dinara. Imao sam i nešto neutrošenih čekova koje sam vratio, ali ni to nije pomoglo. Račun je i dalje „blokiran“. U petak ništa nisam uradio. Probao sam i u subotu i nisam uspeo. Dobio sam isti odgovor. U ponedeljak sam takođe probao, ali za razliku od predhodnih dana, dobio sam odgovor da u utorak mogu sigurno da podignem novac. Bio sam danas u 10 sati i opet su mi rekli da mi je račun blokiran.
Šta se desilo? ATB FOD je sa nama raskinuo Ugovor o radu i odmah su obavestili, verovatno sve banke preko kojih smo primali lični dohodak. Ja se pitam i kako ćemo da dobijemo još jedno celo primanje koje nam sleduje? Rečeno mi je kako će nam ugasiti žiro-račune, a novac će nam poslati na kućnu adresu. I to znači da ćemo sa zakašnjenjem od još 4-5 dana dobiti pare. A zadnji lični dohodak koji mi sleduje, za novembar 2008, ću dobiti tamo u januaru mesecu. Onda sam otišao u bivšu firmu, da mi oni pomognu. I oni su „kao“ zvali u Poštansku štedionicu, i na kraju mi rekoše da moram sve platne kartice da vratim. Ja sam u pošti nudio da vratim sve platne kartice i da podignem svoj novac i zatvorim račun.
Medjutim, ne mogu ovde da vratim platne kartice, nego moram da idem za Beograd ili ne znam gde više, kako bih uspeo da odblokiram račun i uzmem svoj novac koji već polako gubi na vrednosti jer je evro sve jači i jači. Već sam na gubitku što se kursa tiče. Iz Beograda su mi predlagali da sačekam i narednu isplatu, pa da „kao“ sve dobijem odjednom, a to je tamo decembar – januar, ne znam kada. Do tada će evro da bude možda i preko sto dinara i šta ja da radim.
Sutra treba da idem u Zaječar, da mi oni tamo kažu da li ja mogu da uzmem svoje pare, kao da ja sad mogu tek tako da putujem do Zaječara ili bilo gde drugo. I ako tamo ništa ne uradim,a niko ne garantuje da ću nešto uspeti, jedina varijanta je Beograd. I ovo malo para što sam mislio da ću dobiti (a ko zna koliko će vredeti kada uspem da ih podignem), nije dovoljno da počnem neki posao, pogotovo ako kurs poraste i tek tada ne znam šta da radim. I stvarno mi nije jasno. Samo želim da uzmem svoj novac. Hoću svojih 2.600 evra koje sam zaslužio za 13 godina i sedam meseci rada.“