Detonacije sa kopa oštetile 40 kuća

0 0
Read Time:4 Minute, 43 Second
Izvor: Blic ONLINE Autor: Dejana Stojanović
Bor – Zbog čestih detonacija na površinskom kopu Rudnika „Veliki Krivelj“, naprsli su zidovi na većini kuća u selu Krivelj koje je od rudnika udaljeno svega 800 metara. Meštani kažu da su mnoge kuće pred rušenjem, da boravak u njima nije bezbedan, i traže da se najugroženija domaćinstva rasele.
– Mi samo tražimo da se krene sa rešavanjem problema u našoj mesnoj zajednici, koji se tiču zagađenja reke i vazduha, a pre svega da se isele domaćinstava kojima su zidovi kuća ispucali od posledica miniranja. Činjenica je da će se rudarenje na ovim prostorima nastaviti i proširivati, i samim tim mora se izraditi novi prostorni plan i sagledati i sanitarna i monitoring zona. U poslednjem periodu se sve završavalo na usmenim obećanjima – navodi Novica Žurkić, predsednik MZ Veliki Krivelj.
Meštanka Ljubica Kurtić kaže da se njeno dvoje unučadi preplaše svaki put kad čuju detonacije sa kopa.
– Cela kuća se trese kada je miniranje. Oštećenja su vidljiva na svim zidovima, a deca se preplaše, i to mi najteže pada dok ih smirim i objasnim da će se potresi brzo završiti. Svakodnevno strahujem da mi se krov ne sruši na glavu. Iz tog razloga unučiće i izvedem ispred kuće kada je miniranje, a ponekad ih i pošaljem u grad – kaže Kurtićeva.
I Žikica Janković i Rade Mladenesković žive sa istim problemom. Više od 40 porodica kojima su naprsle kuće od posledica miniranja, strahuje od eventualnog rušenja.
– U toku dana se dešava da se kuća zatrese i pet-šest puta kad god je miniranje. Ne vredi što krečimo i pokušavamo da prekrijemo tragove ispucalih zidova, jer se posle miniranja javljaju nove pukotine. Mi do sada nismo bili predviđeni sanitarnom zonom za iseljenje, a šta će biti sa nama – niko ne zna – kaže Jankovićeva.
S druge strane, mr Zvonimir Milijić, pomoćnik generalnog direktora RTB za kvalitet i ekologiju, napominje da borski gigant okruženje shvata kao svoje partnere još od 1993. godine kada je izrađen prostorni plan.
– Što se tiče uticaja aerozagađenja u monitoring zoni, za to je zadužen borski Institut rudarstva i metalurgije, i rezultati pokazuju da nema prekoračenja dozvoljenih granica kada je u pitanju sadržaj teških metala u prašini. Polovinom jula smo sa Rudarsko-geološkim fakultetom iz Beograda počeli izradu nove studije kojom će se utvrditi uticaji seizmike i miniranja u Rudniku „Veliki Krivelj“ na okolna područja. Po izradi te studije, a očekujemo da će biti završena za mesec i po dana, svi podaci biće prosleđeni i Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije nakon čega će oni inovirati nove sanitarne i monitoring zone. Ukoliko su nastala nova oštećenja, najugroženije porodice biće raseljene, sve zavisi od toga šta budu pokazali konačni rezultati. Pri kraju je i izrada urbanističkog plana opštine Bor, kojima ćemo takođe proslediti ove podatke kako bi se što pre krenulo sa rešavanjem ovog problema i raseljavanjem najugroženijih domaćinstava – kazao je Milijić.

Bor – Zbog čestih detonacija na površinskom kopu Rudnika „Veliki Krivelj“, naprsli su zidovi na većini kuća u selu Krivelj koje je od rudnika udaljeno svega 800 metara. Meštani kažu da su mnoge kuće pred rušenjem, da boravak u njima nije bezbedan, i traže da se najugroženija domaćinstva rasele.
– Mi samo tražimo da se krene sa rešavanjem problema u našoj mesnoj zajednici, koji se tiču zagađenja reke i vazduha, a pre svega da se isele domaćinstava kojima su zidovi kuća ispucali od posledica miniranja. Činjenica je da će se rudarenje na ovim prostorima nastaviti i proširivati, i samim tim mora se izraditi novi prostorni plan i sagledati i sanitarna i monitoring zona. U poslednjem periodu se sve završavalo na usmenim obećanjima – navodi Novica Žurkić, predsednik MZ Veliki Krivelj.
Meštanka Ljubica Kurtić kaže da se njeno dvoje unučadi preplaše svaki put kad čuju detonacije sa kopa.
– Cela kuća se trese kada je miniranje. Oštećenja su vidljiva na svim zidovima, a deca se preplaše, i to mi najteže pada dok ih smirim i objasnim da će se potresi brzo završiti. Svakodnevno strahujem da mi se krov ne sruši na glavu. Iz tog razloga unučiće i izvedem ispred kuće kada je miniranje, a ponekad ih i pošaljem u grad – kaže Kurtićeva.
I Žikica Janković i Rade Mladenesković žive sa istim problemom. Više od 40 porodica kojima su naprsle kuće od posledica miniranja, strahuje od eventualnog rušenja.
– U toku dana se dešava da se kuća zatrese i pet-šest puta kad god je miniranje. Ne vredi što krečimo i pokušavamo da prekrijemo tragove ispucalih zidova, jer se posle miniranja javljaju nove pukotine. Mi do sada nismo bili predviđeni sanitarnom zonom za iseljenje, a šta će biti sa nama – niko ne zna – kaže Jankovićeva.
S druge strane, mr Zvonimir Milijić, pomoćnik generalnog direktora RTB za kvalitet i ekologiju, napominje da borski gigant okruženje shvata kao svoje partnere još od 1993. godine kada je izrađen prostorni plan.
– Što se tiče uticaja aerozagađenja u monitoring zoni, za to je zadužen borski Institut rudarstva i metalurgije, i rezultati pokazuju da nema prekoračenja dozvoljenih granica kada je u pitanju sadržaj teških metala u prašini. Polovinom jula smo sa Rudarsko-geološkim fakultetom iz Beograda počeli izradu nove studije kojom će se utvrditi uticaji seizmike i miniranja u Rudniku „Veliki Krivelj“ na okolna područja. Po izradi te studije, a očekujemo da će biti završena za mesec i po dana, svi podaci biće prosleđeni i Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije nakon čega će oni inovirati nove sanitarne i monitoring zone. Ukoliko su nastala nova oštećenja, najugroženije porodice biće raseljene, sve zavisi od toga šta budu pokazali konačni rezultati. Pri kraju je i izrada urbanističkog plana opštine Bor, kojima ćemo takođe proslediti ove podatke kako bi se što pre krenulo sa rešavanjem ovog problema i raseljavanjem najugroženijih domaćinstava – kazao je Milijić.

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

3 thoughts on “Detonacije sa kopa oštetile 40 kuća

  1. U uređenim državama se poštuju zakonski propisi, po kojima niko nema prava da, radi sopstvenog profita od rudarenja i metalurgije, ugrožava tuđu imovinu, zdravlje i živote ljudi, koji žive na tim prostorima.

    Pošto Srbija ne spada u kategoriju uređenih država, već u države u kojima funkcioniše sprega politike, kriminala i pravosuđa, sudbina ljudi na ovim prostorima prepuštena je na milost i nemilost lokalnim i državnim moćnicima, kojima je u prvom planu profit uz dodvoravanje velmožama iz Beograda, tako da im je sudbina stanovništva sa ovih prostora i briga o ekologiji „zadnja rupa na svirali“. Oni, kao i u Titovo i Miloševićevo vreme imaju zadatak da iz Bora isporuče što više bakra i zlata po svaku cenu.

    Kao dokaz toga je izgradnja i puštanje u rad Topionice bez upotrebne dozvole, zato što takva Topionica nikada nije bila u stanju da zagađenje svede u dozvoljene granice jer za tako nešto nije ni bila predviđena. Takođe, i iskorišćeno je i rudno telo „H“ sa visokim sadržajem arsena (koje zbog visoke zagađenosti arsenom i opasnost po stanovništvo nisu hteli da iskoriste ni Francuzi pre drugog svetskog rata ni Nemci za vreme drugog svetskog rata). Radi ličnog i državnog profita vršeno je i topljenje uvoznih koncetrata sa visokim sadržajem teških metala i nuklearnim otpadom, za koji su vlastodržci iz Beograda i neki iz poslovodstva RTB-a uzeli masne provizije u iznosu od oko 6 dolara na svakih 5 ppm zagađujućih materija preko dozvoljene granice (nezvanična procena je iznos od oko 2 milijarde dolara), a dozvoljenu granicu meri niko drugi nego bivši Institut za bakar, koji je radi distanciranja od svoje loše naučne prošlosti promenio naziv u Institut za rudarstvo i metalurgiju, a koji je iz te prošlosti poznat po brojnim promašenim projektima (Flotacija molibdena, Separacija magnetita, Kiper B-40, izrada prepisivačkog projekta galvanizacije za potrebe Megaplasta, rudnik nikla Feni, Fabrika nikalsulfata, dve pržionice pirita, projekti za zaštitu životne sredine, itd.) za koje je prethodno dao nepouzdane podatke, koji su bili podloga za izradu studija o isplativosti tih projekata, a kasnije se pokazalo da su podaci o sadržajima pojedinih komponenti bili lažirani.

  2. Sto god jos pridodati,sto gospodin Radulovic nije pridodao u svome komentaru,bilo bi i premalo cime i na koji nacin nisu osteceni svi mestani grada i okolnih sela.Krivelj je ipak na samom vrhu lestvice u zadnjih dvadesetak i vise godina. Verujem da ce i ova drzavna vlast, u jurnjavi za sto vise bakra i zlata, dokusuriti i to nesto malo Kriveljana sto bitise na ovim prostorima, a posebno onih u neporednoj blizini rudnika. Resenja postoje i postojala su za zitelje Krivelja, ali vise o tome mozete naci na oficijelnom sajtu sela Krivelj.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.