Bor na 45°- jul 2007
0
0
Ljudi su izgleda odustali od borbe i pomirili se sa svojom ne baš ružičastom sudbnom. Posla i načina za poštenu zaradu je sve manje a i RTB polako ali sigurno propada, kako god to neko želeo da predstavi. Proces privatizacije kao pokušaj da se uklrade nešto što je odavno pokradeno teško da uopšte može biti realizovan. Kao da se čeka da grad zauvek pogasi svoja svetla, svi odu negde, pa da sve poravna jedan veliki buldožer, i gotovo….
Gledam „MAXI“ i prisećam se projekta po kojem je na tom mestu trebao da bude neki trgovinski centar i park pa mi ništa nije jasno. Pokušavam da shvatim pokušaj da se plato ispred Doma kulture redizajnira i preuredi a da će samo desetak metara od tog novog evropskog izgleda biti polomljeni i prepuni kontejneri, načičkani trgovinski objekti, istrošeni kolovozi i trotoari a o zelenilu da i ne govorimo.
Ogovaranja, prepričavnje i preuveličavanje svega što se desi nisu i neke novosti zato preporučujem da sve što želite da saznate pažljivo proverite jer tamo gde su besposličari u većini treba biti na oprezu i ne prihvatati ništa zdravo za gotovo.
Pošto sam nekim poslom bio u par navrata u Opštinskom sudu snimio sam detalji i iz tog zadnja pa dovoljno je da pogledate. Komentar nije uopšte potreban.
Period u kojem sam boravio u Boru je bio previše vreo za moj ukus mada se ne sećam da je ikada bilo tako vruće. Temperature preko 40° su ipak previše opasne za pristojno i iole normalno rasudjivanje ali bilo kako bilo Bor sam napustio utučen i zabrinut. Ponekad se zaista zapitam zašto sam toliko vezan za taj mali prljavi i gotovo uništen grad.
