Bivak pod krošnjama četinara

0 0
Read Time:2 Minute, 36 Second

Iako su ih gradski oci zaboravili, izviđački odred „Čoče“ je najbolja i najuspešnija društvena organizacija u Boru

BOR – Do bivaka borskih, zaječarskih i niških izviđača, kada se krene iz Bora preko Borskog jezera, vozi se asfaltnom putem skoro 50 kilometara. Tamo gde je konačište borskih šumara, na oko 1.000 metara nadmorske visine, ispod razgranatih, starih krošnji jela i borova, izviđači su postavili svoje šatore, založili logorsku vatru, podigli osmatračnice i ceo kraj pripitomili za jednonedeljno bivakovanje. Oni se, na mestu zaklonjenom od vetrova, obučavaju raznim veštinama i spremaju se za preživljavanje u prirodi. Nije kao nekad, sada je pod šatorima i struja, trešti muzika, kompjuteri se ne isključuju. Ipak, izviđač ne može da bude svako: potrebno je u najkraćem mogućem vremenu postaviti šator, snaći se u prostranstvu planine sa busolom, napraviti konačište, pronaći i spremiti hranu u šumi…

– Družimo se od jutarnjeg podizanja zastave i pevanja himne do ponoći. Kraj logorske vatre čuje se gitara i pesma, tražimo gljive i lekovite travke, učimo se topografiji, vezivanju u čvor, spremamo se za republička takmičenja. Hoćemo da budemo među najboljima – priča Milutin Lađević, učenik OŠ „Sveti Sava“ iz Bora koji je drugi put na Dubašnici.

Milan Stefanović je srednjoškolac, prvi put je u ovom bivaku, ali je iskusan izviđač, spreman ga svaku vežbu i akciju. Objašnjava kako u Nišu postoji sedam odreda i kako su se pročuli u zemlji po organizaciji evropskih i svetskih takmičenja.

– Bivakuje 50 izviđača, nekada ih je bilo dosta više. Prva dva dana kiša je padala kao iz kabla. Morali smo da napustimo šatore i preselimo se u šumarsku kuću. Nije nam bilo milo. Mi smo deca prirode i ona je naš dom-govori starešina bivaka Goran Veljković.

Paja Paškovski je borska izviđačka legenda. Jedan je od osnivača odreda „Čoče“ sa stažom od 30 godina. S ponosom pokazuje knjižicu broj sedam. Kad zatreba postaje prvoklasni kuvar, ostaje da čuva kamp kad poletarci i pčelice odu duboko u šumu na zadatak, sređuje i čisti, uči najmlađe.

– Ništa mi nije teško. Eh, što ne mogu na takmičenja. Doneo sam od kuće orahovaču, pa pokatkad cugnem, tek da krv prostruji – veli Paja i pokazuje nam maskotu bivaka psa Alfu, osvajača pregršt zlatnih medalja na državnim prvenstvima pasa svih rasa.

Vlastimirka-Mikica Stepić je načelnik odreda „Čoče“ i domaćin bivaka. Žali se na opštinske oce što već pet godina ne haju za izviđačke prostorije, pa se „deca potucaju od nemila do nedraga“. Očekuje da se neko važan smiluje i pomogne godinama najuspešnijoj društvenoj organizaciji ne samo u Boru.

IZVIĐAČ SOKOLOVOG OKA

Sedam godina sam izviđač i time se ponosim. Jeste da sam, kako novinari pišu, naslednica legendarne Jasne Šekarić i da pored učenja svakodnevno treniram u streljani, ali nikada neću napustiti društvo iz odreda „Čoče“. Događalo se da ujutru odem na takmičenje, a uveče, okićena medaljama, vratim se u tabor, pod svoj šator. Opuštanje u planini pomaže, smiruje. Ne, nisam ovde donela vazdušni pištolj. Zasad jedva čekam da Jasna osvoji odličje u Kini, a, verujem, biće vremena i za mene. Tek sam treći razred Gimnazije – kazuje Bobana Veličković, juniorska reprezentativka Srbije u streljaštvu i naša najveća nada u tom sportu.

Autor:
Brana Filipović

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.