0
0
Ponovo sa prefiksom „francusko-nemački“, s tim što ovaj nonpejper deluje ozbiljnije i prihvatljivije drugim učesnicima ovog procesa.
IZVOR; Autor: Vojislav Milovančević
Priča o letećem Ćacilendu ili „ćarter letu“, kako su ga korisnici društvenih mreža brzo prozvali, pretila je u jednom trenutku da zaseni sve događaje.
U prva dva dana delovalo je da je Vučić uspeo u svojoj nameri.
Ako ste se pitali šta mu je bila namera, valjda je jasno. Da privuče pažnju na sebe i svoj dolazak u Crnu Goru, da se priča o njemu, da bude tema. I donekle jeste uspeo u tome.
Posledice će trajati godinama
Ipak, danas je tema nonpejper. I dobro je što jeste. Jer za razliku od još jedne balkanske političke predstave, ovaj dokument bi mogao da ostavi posledice koje će trajati godinama.
Njegova suština je zapravo vrlo jednostavna. Evropska unija prvi put ozbiljno razmatra mogućnost da državama kandidatima počne da daje konkretne koristi i pre punopravnog članstva: više pristupa evropskom tržištu, više učešća u evropskim institucijama, više zajedničkih politika i više prostora za integraciju.
Nije to članstvo. Nije čak ni garancija članstva. Ali jeste nešto što do sada nije postojalo.
Upravo zato nije nevažno što je hrvatski premijer Andrej Plenković na pitanje Nove ovaj model opisao kao svojevrsni most između kandidatskog statusa i punopravnog članstva u Evropskoj uniji.
Trebamo i mi Evropskoj uniji
Drugim rečima, Brisel kao da je konačno počeo da shvata ono što građani država kandidata već dugo osećaju. Da politika „čekajte još malo“ više ne daje rezultate, da beskonačno pomeranje cilja ne proizvodi entuzijazam. Naprotiv, da udaljava ljude od ideje evropskih integracija.
A nije baš ni da samo nama treba Evropska unija.
Trebamo i mi njoj.
Verujte mi na reč.
Naravno, kad je reč o Srbiji, tu tek ima posla. I ovaj olakšani put nije garancija sigurnog ulaska. Nije čak ni garancija pridruženog članstva.
Morali bi pomalo da počnu da puštaju medije da budu slobodni. Morali bi pomalo da probaju sa vladavinom prava. Morali bi da se sete da postoje tri grane vlasti, a ne jedan čovek u kom je sabrana sva vlast.
Da probaju pomalo. Jer ako krenu odjednom sa svim reformama, moglo bi da dođe do ozbiljnog šoka.
Lekari upozoravaju da ljudi koji su dugo gladovali ne bi trebalo odjednom da uzimaju velike količine hrane, jer to može biti opasno po organizam. Zato polako. Korak po korak.
Iako ova vlast za sada pokazuje potencijal da ne uradi ni korak, koliko god Makron „Rafal“-no sipao pohvale iz svojih, vrlo lukrativnih razloga.
Sad malo ja
A sad malo ličnog.
Pisac ovih redova je u međuvremenu stigao u Tivat.
Entuzijazam možda jeste malo popustio, kao i poverenje u organizacione sposobnosti onih koji su morali da se postaraju da novinari ne budu zaglavljeni po autobuskim stanicama, izgubljeni po Crnoj Gori i prepušteni razmišljanju o tome da li će ikada stići na svoje odredište, da li će imati gde da spavaju, da li će imati gde da se okupaju i da li će uopšte stići na vreme.
Ali dobro.
Verujem da bi se mnogi složili da je vredelo.
Možda ne zbog svega što se događalo pred kamerama. Možda čak ni zbog onoga što su političari govorili. Već zbog mogućnosti da se prisustvuje samitu koji bi jednog dana mogao da dobije epitet istorijskog.
Makron je nešto ovde zamalterisao
Možda će se ispostaviti da je upravo ovde Evropska unija konačno presekla i shvatila da politika „štapa i šargarepe“ ne funkcioniše onako kako je zamišljeno. Da ne udaljava samo političke elite od Brisela, nego i obične građane.
Dok je ovaj tekst nastajao, setio sam se trenutka kada sam posle celodnevnog lutanja konačno stigao u Tivat.
Možda ne zbog svega što se događalo pred kamerama. Možda čak ni zbog onoga što su političari govorili. Već zbog mogućnosti da se prisustvuje samitu koji bi jednog dana mogao da dobije epitet istorijskog.
Izašao sam na terasu.
Samo da udahnem malo vazduha pre spavanja.
U susedno dvorište stigao je automobil.
Dvojica muškaraca izašla su napolje.
Nisu bili novinari.
Ali delili smo istu muku.
„Oni i njihov Samit. Ceo dan posao, sutra ponovo. Ko te pita? Hoće li on sutra da malteriše umesto mene? Makron? Hoće li on?“
Vikao je komšija dok je ulazio u kuću.
I ostavio pitanje da visi u vazduhu.
Danas je Makron zaista nešto zamalterisao.
Evropsku budućnost Zapadnog Balkana.
Narednih godina videćemo samo jedno.
Da li je materijal bio dovoljno dobar.
E, sad mi je vreme da idem da spavam.
