Hektar obradivog zemljišta (u proseku 14.274 evra), najskuplji u regionu Beograda, na jugu i istoku Srbije tek trećina od toga
0
0
Podaci iz izveštaja, kojim je prvi put javnosti stavljen na raspolaganje zvaničan statistički indikator o vrednosti poljoprivrednog zemljišta izrađen u skladu sa metodologijom EU, odnose se na prosečne cene obradivog zemljišta i trajnih pašnjaka, za period od 2023. do 2025. godine, navedeno je u saopštenju.
IZVOR; BETA
Kako je ukazano, ti podaci predstavljaju važan korak u unapređenju transparentnosti tržišta zemljišta.
Prema izveštaju, najviša prosečna cena obradivog zemljišta zabeležena je u regionu grada Beograda i iznosila je 14.274 evra po hektaru.
Sledi Vojvodina sa prosečnom cenom od 12.023 evra po hektaru, zatim Šumadija i zapadna Srbija sa 7.172 evra, dok je u južnoj i istočnoj Srbiji prosečna cena iznosila 4.419 evra po hektaru.
Iz RGZ-a su naveli da se posebno izdvaja Vojvodina kao najstabilnije i najkonzistentnije tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, te da kontinuirani rast vrednosti i jasna povezanost cene zemljišta sa njegovom poljoprivrednom produktivnošću potvrđuju njen značaj kao nosioca razvoja agrarnog sektora.
Trajni pašnjaci
Za razliku od obradivog zemljišta, ukazano je da tržište trajnih pašnjaka pokazuje znatno dinamičnija kretanja.
Tako je najveći rast cena zabeležen u južnoj i istočnoj Srbiji, gde su cene u odnosu na 2024. godinu porasle za 48,8 odsto, što, smatraju u RGZ, ukazuje na sve veće interesovanje i promene u strukturi potražnje na ovom delu tržišta.
Podaci iz izveštaja RGZ-a pokazuje da je obradivo poljoprivredno zemljište i dalje najstabilniji segment tržišta nepokretnosti u Srbiji.
Tokom 2025. godine promene cena po regionima bile su minimalne i kretale su se od pada od 1,3 odsto do rasta od 1,2 odsto, što potvrđuje dugoročnu sigurnost i otpornost ovog vida ulaganja, navedeno je u saopštenju.
Iako je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje oko 37 odsto niža od proseka EU, podaci pokazuju da se domaće tržište postepeno približava nivou zemalja centralne i istočne Evrope.
Navedeo je da ova razlika ukazuje ne samo na konkurentnost srpskog poljoprivrednog zemljišta, već i na značajan potencijal za njegov dalji rast i razvoj.
RGZ je objavio da poljoprivrednici, investitori, donosioci odluka i stručna javnost po prvi put dobijaju jasan i međunarodno uporediv uvid u kretanje vrednosti poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Takvi podaci, kako je istaknuto, predstavljaju osnovu za kvalitetnije planiranje razvoja poljoprivrede, efikasnije upravljanje resursima i jačanje investicionog potencijala srpskog agrara.
