Kad god bi se otvorila vrata tog frižidera, ja sam morao nekako bar malo da zavirim. On je pun bio neke ukusne hrane, koju su oni verovatno stavljali tamo samo da bi je sakrili od mene. Mislim čemu drugom bi ta naprava uopšte služila. Čim bi se vrata otvorila, ja bih na sekund pomolio njuškicu unutra i pokušao šapom da dohvatim nešto ukusno, poput šunke salame. Svaki put je bilo bez uspeha. Vrata bi se brzo zatvorila i ja bih ostao neomašćenih brkova. Ipak jednog dana…
Svi su seli da ručaju. Ja sam skakutao oko njih, ali oni nisu obraćali pažnju na mene. Sa stola se širio predivan miris. Skakao sam pokušavajuci da i ja malo omastim brk, ali ništa. To nešto jako ukusno, izvadili su iz frižidera. ” Tata ” je ” mami ” zatražio majonez da mu donese. Onako nervozna što non stop ustaje sa stola kad sedne da jede, ustala je, otvolila vrata, uzela majonez a da bukvalno nije ni pogledala u njega. Ja sam iskoristio trenutak i uskočio. Vrata su se zatvorila i ja sam ostao unutra. U početku pomislih kako je to super, sad ću se najesti do mile volje. Vrlo brzo postajalo mi je hladno, a i svetla je nestala. Ostao sam u potpunom mraku i počeo da drhtim od hladnoće. Grebao sam po vratima, mjaukao, ali moj glas se sve slabije i slabije čuo. Hladnoća je obuzimala moje telo, a meni su svakakve crne misli lutale glavom. Više nisam mogao ni da ih dozovem. Da li sam se onesvestio ne znam. Pao sam i jako udario od vrata frižidera. Čim je moja “mama” čula buku, dotrčala je. Otvorila je vrata i videla me. Brkovi su mi bili puni hladnih kapljica, a ja sam drhtao od hladnoće. Prvo su se svi uplasili a zatim počeli da se smeju.
Školu sam naučio. Nikada se neću gurati tamo gde mi nije mesto. Posledice su bile neizbežne. Narednih par dana kijao sam i bilo mi je jako loše.” Mama” me je pokrivala, stavljala vitamine u hranu, kuvala čaj od nane, koji ja izuzetno volim da pijem.Vrlo brzo vrato mi se apetit, ojačao sam i ponovo bio onaj stari Cicko.