Život na ivici ambisa
0
0
Na desetine porodica koje žive u ulici Dositeja Obradovića u Boru, duž ivice napuštenog površinskog kopa rudnika bakra, u takozvanom naselju Sever, svakodnevno strahuju da sutrašnji dan neće dočekati i da će se njihovi objekti survati u ambis dubok oko 500 metara.
Iako je još 1996. godine, deceniju nakon prestanka eksploatacije rude sa tog ležišta, komisija rudnika bakra zaključila da pojedine porodice u toj ulici žive u ugroženoj zoni, da su zbog klizišta zemlje ka ambisu plafoni i zidovi skloni padu i da im je zato neophodno obezbediti siguran krov nad glavom, ovo preduzeće nije učinilo ništa da stanarima život učini normalnim.
Slađan i Izvorinka Miroš sa dvoje maloletne dece žive u trošnoj kući izgrađenoj 1967. godine, u objektu koji se zbog širenja rudarskog okna i kasnijeg obrušavanja zemljišta sa oboda približio na svega tridesetak metara od ambisa.
– Već nekoliko godina nemamo miran san jer ne znamo da li ćemo živi da sačekamo jutro. Najjezivije je noću kada zamre larma. Onda čujemo kako se kamenje obrušava sa ivice kopa i da smo za nekoliko centimetra bliži ambisu – kaže Slađan dok nam pokazuje plafon koji je naprsao i preti da se obruši na stanare.
Iznad kreveta u kojem porodica Miroš konači dijagonalno su se na zidovima pojavile pukotine koje prete da im ugroze život.
– Nema kome se nismo obraćali da dobijemo krov nad glavom, ali je sve bilo uzalud. Prošlog septembra smo se obratili Odboru za ljudska prava u Negotinu i posle samo nekoliko dana dobili pismeno obaveštenje Odeljenja za razvoj i investicije da rudnik ulaže maksimalne napore kako bi nam u saradnji sa opštinom obezbedili plac za izgradnju kuće. Međutim, kada smo otišli da se raspitamo o dodeljenoj nam parceli, rekoše da ona već ima vlasnika. Eto, tako nas zamajavaju. Da su bar te 1996. bili iskreni i rekli da nema ništa od novih kuća, uložio bih neki dinar da makar popravim krov. Ovako, imam utisak da je neko „maznuo“ novac namenjen za naše kuće i da se čeka da dignemo ruke od svega – kaže Slađan ozlojeđeno.
Njegove komšije, Snežanu i Zorana Vojinovića, koji sa troje dece žive u jednospratnici izgrađenoj 1937. godine, muče iste, ako ne i veće brige. Oni su svega petnaestak metara od ambisa.
– Kada počnu kiše ili kada se topi sneg, kamenje sa ivice počinje da se kotrlja u ambis. Tada osluškujemo svaki šum. Nemamo sna i bdimo nad decom da bismo eventualno pobegli pred nesrećom – kaže Zoran, dok nam njegova supruga pokazuje naprsli plafon iznad dečjeg kreveta.
Kaže da mu je najgore osećanje kada se vraća iz druge smene u RTB-u, a žena zaboravi da upali svetlo u dvorištu.
– Onda sa zebnjom gledam ka kući da bih video da li je još uvek na svom mestu – objašnjava Zoran.
Svi stanari sa kojima smo razgovarali kažu da su nebrojeno puta kucali na vrata nadležnih u Rudniku bakra „Bor“, ali da su apeli u borbi za goli život ostali bez odjeka.
Rudnik ima obavezu prema devet porodica
Direktor sektora za razvoj i investicije Rudnika bakra „Bor“ Dimče Jenić izjavio je da je rudnik u obavezi da reši problem samo prema porodicama koje su vlasnici objekta u kojima žive i da je prema njihovoj evidenciji takvih porodica svega devet.
– Dosad smo rešili problem dve porodice, a isto toliko porodica će krov nad glavom dobiti do kraja godine – rekao je Jenić.
Prema njegovim rečima, jedna porodica će biti isplaćena, a ostale četiri će se rešavati „po prioritetu“.
Na pitanje novinara ko će biti odgovoran ukoliko se dogodi tragedija, on je rekao da u rudniku ni ne žele da razmišljaju o takvoj mogućnosti. Kazao je da rudnik nema nikakvih obaveza prema stanarima „francuskih“ zgrada, koje su najbliže ambisu, iako mnogi koji žive tamo imaju rešenje o posedu.
