Za Lepenski vir „nema mesta“ na listi Uneska
Krajnje je neobično što u proteklih 50 godina Lepenski vir nije nominovan za listu Uneska, niti se o tome uopšte zvanično razgovaralo, rekao je arheolog Bora Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja u Zaječaru, u čijoj ingerenciji je Feliks Romulijana, jedino naše arheološko nalazište na listi svetske kulturne baštine.
„Nezvanične priče i stavovi, koji nikada nisu stručno verifikovani, kažu da je razlog tome što je lokalitet izmešten sa svoje prvobitne pozicije na obali Dunava, – kaže Dimitrijević i dodaje, da to, međutim, nikada nije potvrđeno ni sa jednog zvaničnog mesta. Kad to kažem, mislim na Republički zavod za zaštitu spomenika kulture koji je nadležan za pripremanje nominacionog dosijea za Unesko„
Dimitrijević ističe da postoje i stručnjaci koji misle suprotno, odnosno da dislokacija nije velika prepreka:
„U novije vreme, posle izgradnje zaštitne konstrukcije, krenule su priče, ali opet napominjem ne i zvanični stav, da je nominacija nemoguća zbog krova. Ako je tako, zašto je onda dozvoljeno da se takva konstrukcija napravi i time lokalitet, možda, zauvek izgubi šansu da bude nominovan. Podvlačim, sve su ovo nezvanične priče! Niko, nikada, nije organizovao stručnu raspravu gde bi naši najeminentniji znalci iz ove oblasti izneli svoja mišljenje.“
Godišnjica je, prema mišljenju direktora zaječarskog muzeja, prilika za to:
– Mislim da nije kasno. Organizator bi trebalo da bude naša Komisija za saradnju sa Uneskom, koja postoji pri Ministarstvu inostranih poslova i obavezno bi trebalo pozvati i stručnjake iz Uneska. Tako bi se konačno stavila tačka na ovu kontroverzu.
Direktor turističkog prostora Lepenski vir Vladimir Nojkić obećava da će uskoro organizovati ozbiljan skup na kome će se raspravljati o ovom problemu.
„U Ministarstvu kulture, Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Ministarstvu inostranih poslova veoma su zainteresovani da se nađemo na jednom mestu i odlučimo šta i kako dalje“ – kaže Nojkić i ističe – „Do sada niko nije napravio nominacioni dosije za Lepenski vir, a mi ćemo insistirati da se to konačno uradi. Da se zvanično kandidujemo, a komisije Uneska mogu tu nominaciju da prihvate ili odbiju. Tako ćemo znati na čemu smo.“
Nojkić podseća da se već 15 godina Đerdap, kao jedinstveno prirodno i kulturno dobro, nalazi na tentativnoj (preliminarnoj) listi svetske baštine, ali da još nije odlučeno da li će taj prostor biti zaštićen.
– Naravno da želimo da se Lepenski vir samostalno stavi pod okrilje Uneska, ali ukoliko iz nekog razloga bude odbijena njegova nominacija, nećemo odustajati od toga da postane deo svetske baštine kao deo Đerdapa – zaključuje Nojkić.
GEOPARK ĐERDAP VEĆ PREDLOŽEN?
U poslednje vreme veoma je popularna zaštita više lokaliteta kao jedne celine, a najčešće na listu Uneska dospevaju geoparkovi. Kako „Novosti“ saznaju, Ministarstvo zaštite životne sredine predalo je ovog meseca aplikacioni dosije za geopark Đerdap. Stručnjaci Uneska obišli su lokalitete, ali nemaju odobrenje da daju preliminarne ocene. Sledećeg meseca podneće svoj izveštaj sekretarijatu geoparkova Uneska, a konačnu odluku doneće izvršni odbor u februaru ili martu 2018. godine. Pored Lepenskog vira, geopark Đerdap čine spomenik prirode Vratna, Ravna, Rajkova pećina, Velika prerast kod Majdanpeka, Golubačka tvrđava i tvrđava Dijana…
PROCEDURA
Prema proceduri, podseća Bora Dimitrijević, sa takozvane nominacione liste, na kojoj je trenutno desetak lokaliteta, odabere se jedan, što je sada Caričin grad, za koji se sprema nominacioni dosije:
– Naša država to onda šalje u Unesko gde se na godišnjoj skupštini lokalitet stavi na listu ili ne – objašnjava sagovornik.
Izvor: Novosti