ZA DOBRU PLATU SAD VOZE U SVOM GRADU
1
0
Odlučili su da se vrate u rodni grad i okušaju sreću u „Ziđinu“, pošto su čuli za odlične plate i uslove rada.
Najmlađi među njima, tridesettrogodišnji Slobodan, kaže da se u „Srbija Ziđin koperu“ zaposlio 2021. i da je pre toga dve godine vozio šleper u austrijskoj firmi koja se bavi međunarodnim transportom. Uprkos dobroj zaradi u inostranstvu, odlučio je da se vrati u Bor prvenstveno zbog porodice, ali i šanse da se odmah zaposli i prima pristojnu platu.
Slobodan kaže i da mu je posao sada lakši od onoga u inostranstvu, jer u rudniku nema gustog saobraćaja, pa je odgovornost vozača mnogo manja:
– Nema veze što su ovo veliki kamioni, pa i šleperi su veliki. Ovo je jednostavnije, a rudarski kamioni su odlični i jaki, tako da nema nikakvih problema.
Slobodanov kolega Miodrag Novaković na kriveljskom kopu „tera“ kamione već šest meseci, a i on je prethodno vozio po celoj Evropi i u hladnjači prevozio hranu i lekove za jednu italijansku firmu.
– Vozio sam od Švedske do Sicilije i dobro zarađivao, ali je porodica insistirala da se vratim kući. Dao sam otkaz u Italiji ne znajući kada ću moći ponovo da se zaposlim. Rukovodeći se onom „za vozača uvek ima posla“, vratio sam se u Bor i pokušao u „Ziđinu“.
Sada sam tu i vozim „damper“ od 220 tona. Nije mi teško, konačno sam svoj na svome, a i plata je dobra – ističe Novaković.
Najiskusniji među njima, Igor Petrović, kaže da je poslednjih deset godina radio u četiri kompanije koje se bave međunarodnom špedicijom.
– Odlučio sam da se vratim u Srbiju i Bor jer mi je nedostajala porodica, a i umorio me rad „preko grane“. U međuvremenu su se stekli uslovi da se ponovo zaposlim i da mogu pristojno i u Boru da živim od onoga što znam da radim – priča Petrović.
I on, poput njegovih kolega, kaže da mu posao u rudniku lakše pada od auto-puta.
– Tamo su velike gužve, saobraćaj, papirologija. Ovde sam opušteniji jer radim osam sati i onda odem kući. Plus, zaradom sam veoma zadovoljan – kaže ovaj četrdesetpetogodišnjak.
