TUŽNA USKRŠNJA PENZIONERSKA TRPEZA: „KO IMA KUPI, KO NEMA GLEDA I PROĐE“
0
0
Mada je prosečna penzija povećana skromno u odnosu na isti period prošle godine, odnosno sa 29.378 na 30.974 dinara, cene su, kako su ispitanici rekli, mnogo više skočile.
N1: Šta ćete kupiti za Uskrs i kako ćete to pokriti?
„Kupujem smanjenu količinu i artikle, pa to pokrivam. Spremiću kapamu, teleću čorbu, jagnjeće pečenje i malo neki kolačić“.
N1: Jesu li cene veće nego ranije?
„Cene su skočile. I za 50 odsto je dosta stvari skuplje, ali za 20-30 odsto svakako. Dosta je sve poskupelo“.
Drugi penzioner ocenjuje da su cene sigurno veće.
„Ne samo danas nego uopšte, a danas posebno, jer ljudi rađe vade novac iz džepa, s obzirom da je praznik i to je ono što je presuđujuće“.
N1: Da li ćete kupiti nešto?
„Ko ima para kupuje, ko nema gleda i prolazi“.
N1: Kako se vi snalazite?
„Nikako“.
N1: Kakva će vam biti praznična trpeza?
„Za mene je trpeza uvek skromna, nema ništa posebno. Ofarbala sam pet jaja, omrsiću se jajima i to je sve, ispržim jaja za ručak i to je to“.
N1: Kakve su cene?
„Cene su katastrofalne, pitaj šta nije poskupelo. Sve je skuplje duplo više“.
N1: Koliko je sve skuplje u odnosu na prošlu godinu?
„Cene su porasle prilično u odnosu na prošlu godinu. Sve je skuplje – kućna hemija, voće, povrće. Skromna će biti trpeza, nema tu mnogo rasipaanja“.
„Sve je užasno poskupelo u odnosu na prošlu godinu. Jaja su užasno skupa, povrće je grozno skupo“.
Satarić: Penzioneri ako za nešto štede – štede za svoje unuke
Nadežda Satarić, predsednica Upravnog odbora udruženja Amity snaga prijateljstva ocenjuje za N1 da je sve ovo slika materijalnog statusa prosečnog penzionera u Srbiji. Oko 75 odsto njih ima prosečnu penziju.
„Ali ako je ovo prosek u Beogradu, možete tek zamisliti kakvo je stanje na jugu Srbije, gde često stariji ljudi žive sami i ne mogu se osloniti ni na koga od mlađih, a žive od poljoprivredne penzije koja iznosi 12.000 dinara, ili onih 180.000 starijih koji nemaju nikakve mesečne prihode“, kazala je ona.
Dodaje da penzioneri uglavnom prvo izmire obaveze prema državi, a šta ostane rasporede.
„Ostave za hleb, i to najjeftiniji, mleko i nešto od lekova, one koje mogu da plate… sve što je preko 1.000 dinara to ne upotrebljavaju“, navodi ona i dodaje da u brdskim sredinama oni moraju da štede devet meseci da bi kupili ogrev, tako da su oni uvek u minusu, kupuju na recku kod svojih prodavaca i onda plate kad dobiju penziju.
Kada se radi o beogradskim penzionerima, njih oko desetak hiljada koštaju režije, 13-14.000 im treba za hranu i malo za zdravstvene potrebe i dodaje da ne mogu ništa da uštede, „vrlo malo mogu da priušte da nešto zanove od garderobe što im je potrebno“.
Navode i da postoje penzioneri koji veoma pomažu svoje unuke i decu, ali imamo i situacije gde mlađi, u manjem obimu, pomažu svoje najstarije.
„Stariji ako za nešto štede, štede za svoje unuke da im kupe bar čokoladicu ili kinder jaje“, ocenjuje ona.
