Susret sa Lavom Gersmanom

Da odgovorim, da li verujem u magiju, ne mogu bas sa sigurnoscu. Niti verujem niti ne verujem. Citala sam mnogo o tome, kroz posao koji radim sretala se sa pricama o magiji i uvek pazljivo slusala, sto znaci da nisam bas imuna na nekakvo njeno postojanje. Nisam spremna ni da potvrdim ni da poreknem. Kako me posao mnogo vezuje za Homolje, interesovala me je vlaska magija. Kazu da je jedna od najjacih. Bogu hvala nisam iskusila / eto, nije da ne verujem/, a kazu, da se nije sa njom igrati. Ma sta to znacilo.
Bela i crna, suprotstavljene kao borba dobrog protiv zla.Oni koji su prosli to iskustvo, tvrde da je to tako, pa ko sam ja da u to ne verujem? Ili svi mi? Ali to vec nije tema ovog teksta.

Za Lava Gersmana cula sam onih, dobro nam znanih, devedesetih, procitala po koji tekst u novinama…nisam verovala njegovim vizijama, a bila zacudjena kada se dosta toga ostvarilo…prosle devedesete, ja zaboravila…
Na vest da gospodin Gersman rezira predstavu u Velikogradistanskom amaterskom pozoristu „Zanka Stokic“ reagovala sam tipicno novinarski – istog momenta uhvatila sam se za telefon da zakazem snimanje.Mislila sam da cu morati da upotrebim svu svoju elokventnost, znanje, lukavstvo…i bila iznenadjena da je odmah pristao.
Sada se mucim izmedju toga da napisem profesionalni novinarski tekst, lisen svega licnog, ili da sa vama, kroz taj tekst podelim i svoje utiske???
Ali, i novinari su ljudi, zar ne, pa cu ja uraditi ono sto jedan novinar nikada ne bi smeo.
Od prvog momenta susreta, imala sam utisak da se poznajemo ohoho vec, i potpuno sam zanemarila cinjenicu da je njegova osnovna profesija bela magija. Jednostavno sam samo imala zelju da ga upoznam i da sa njime vodim najobicniji razgovor.Onako ljudski, komsijski ili kako vec. Razgovor je potekao spontano, bez ustezanja. Rekla sam da sam dosla zbog njegove rezije ali da me interesuje i sve drugo, a on je bio spreman da na sva moja pitanja odgovori otvoreno. Nenametljivo je provukao opasku da on ZNA da nisam dosla sa losom namerom i da je zato tako otvoren.Malo mi nije bilo svejedno zbog te opaske, i, sugestija valjda, imala sam utisak da vec sto-sta zna o meni…
– Da li vam je tesko da komunicirate sa obicnim ljudima/
LG – Uzasno. Navikao sam se da sebi postavim barijeru da bih mogao normalno da razgovaram. Ja u kontaktu sa ljudima vidim sve njihove probleme i tegobe i to strasno ometa komunikaciju.
– Sta ste vi po profesiji? Da li za belu magiju postoji skola?
LG – Zavrsio sam pravni fakultet, medicinski fakultet, fakultet za pozorisnu i filmsku reziju, Gimnaziju za cirkus i metalostrugarsku skolu, sve to u Moskvi, a zvanje Magistra bele magije dobio sam u Veneciji u svetskom centru za magiju. Dobio sam zvanje majstora, ali su ljudi koji se time bave ustanovili da znam vise od njih pa sam dobio magistraturu. Sada ja u Beogradu imam skolu bele magije.
– Zasto ste dosli u Srbiju? Hocete li zauvek tu ostati?
LG – Ovde sam zato sto volim Srbiju i njene divne ljude. Imam drzavljanstvo i ponosan sam na to. A da li cu zauvek ostati ovde? – To ne znam. Dace Bog zdravlja…recenicu nije zavrsio.
– Da li se bela magija uci?
LG – Da, kako da ne. Skoro svaki covek poseduje odredjene moci ali ne ume da ih koristi. To se uci.
– Vi kazete da nakon razdaljine od 1000km vise ne mozete da „vidite’?
LG – Ha, znate li nekoga ko vidi na citavih 1000km? Tako sam pronalazio nestale. Kada su mi se ljudi obracali posle rata, ja vidim, kazem, ne, nije mrtav, ziv je. I bude tako.
– Da li vam dolaze samo nevoljnici?
LG – Ne, mnogi dolaze iz radoznalosti, ali ja to znam uvek. Ima i onih koji me ne poslusaju pa bude zlo, ali ljudi su to, razliciti.
– Koliko su ljudi u Srbiji pod dejstvom crne magije?
LG – Mnogo. Ranije i vise, sada nesto manje.
Kafa je bila popijena i neobavezno caskanje zavrseno iako sam imala jos mnogo toga da pitam. Trebalo je poci na probu u pozoriste. Tesila sam sebe: „Treba da ostane nesto i za drugi put“.
LG – Da, da i za treci.
– Ako bude prilike.
LG – I za treci, rekao sam…veoma sigurnim glasom i nacinom.
Meni je to zvucalo kao….meni se ne protivureci.
Na probi je to bio drugi covek. Isto tako fascinantan. Sa takvom lakocom radi sa glumcima da je to neverovatno.Ako nekome nesto nije jasno, odmah ustaje, pokazuje, i drugog puta nema.Proba tece besprekorno. Glumci kazu da nikada lakse sa nekim nisu radili kao sa njim.
Gersman ovaj komad rezira po sopstvenom tekstu. „Duet za laz sa ocajanjem“ je socioloska drama koja moze da se dogodi u bilo koje vreme i na bilo kom mestu. Govori o tome koliko je covek sam, a njega rastuzuje cinjenica da je na svetu mnogo samoce. Bas tako je rekao, i da je to veliki problem covecanstva. Inspirisao ga je zivot njegove sestre koja u Ukrajini zivi sama sa dvoje dece a i sopstveni odnos sa zenama.
U njegovoj reziji, moj je utisak, i realan zivot postaje magija.
Sa radoznaloscu deteta cekam premijeru koja je zakazana za 12. maj. To ce biti drugi susret. Bas me interesuje da li ce se dogoditi i treci?