Strahovita slika propasti

Autor: Miroslav Radulović„Borske Novine“

Vodotokovi u Boru i Timočkoj krajini

Prethodne srpske vlasti problem ekološkog zagađenja u Boru rešavale pomeranjem gornje granice dozvoljenih količina otpadnih gasova i voda. Šta je pronašla mr Nada Ajdačić, stručni saradnik Instituta u Vinči

Pre nekih desetak godina problem zagađenja vodotokova u Boru, pre svega, ali i u čitavoj Timočkoj krajini mogao je da dobije svetske razmere. Najveća reka na ovom području, Timok, je od sela Vražogrnca kod Zaječara, pa sve do ulivanja u Dunav, nekih pedesetak kilometara severoistočno,  zapravo mrtva reka. U njoj nema ni flore ni faune, a jedini krivac za to su otpadne vode iz pogona Rudarsko-topioničarskog basena Bor, koje u Timok dođu Borskom rekom. Borska reka  je u poslednjih nekoliko decenija kolektor za odvođenje prljave industrijske vode iz ovdašnjih industrijskih pogona..
U to vreme mr Nada Ajdačić pokrenula je u skupštinskim telima Srbije kampanju „za otkrivanje istine“ o ovom problemu i zbog toga je – dobila otkaz. Bila je jedan od vodećih stručnjaka za otpadne vode u Institutu u Vinči.

Černobilj nad Borom
Mr Nada Ajdačić je i sama bila iznenađena velikom količinom nebrige prema ovim problemima i, naravno, znala je i odakle ovakav  odnos potiče.
„Negde krajem 1989. godine moj saradnik i ja napravili smo analizu sadržaja voda u timočkim rekama – pričala je tada mr Nada Ajdačić. – Pronašli smo enormno visoke koncentracije prirodno radioaktivnih nukleida. To je značilo da oni potiču iz rude, odnosno iz zemljine kore, drugim rečima u svemu što nas okružuje, ali u neprirodno visokim kocentracijama. Našli smo i neke radionukleide, znači materije koje deluju na živi organizam, koje nisu prirodnog porekla i koje su ukazivale da je reč o prisustvu nekog nuklearnog otpada. Ja sam to u izveštaju i napisala i tadašnje vlasti su bile frapirane – istinom. Najviše ih je iritirala analiza atmosferskih padavina u avgustu 1989, u kojoj se nalazio potpuno isti sastav radionukleida, kao i za vreme katastrofe u nuklearnoj elektrani u Černobilju. Taj izveštaj mi smo poslali po službenoj dužnosti na jedinu pravu adresu – Sekretarijatu za zdravlje. Tog trenutka je krenula hajka na nas. Oduzeli su nam instrumente, promenili brave na vratima laboratorija i na kraju su nas i suspendovali.

Vi morate da znate istinu
Mi u Vinči smo – nastavlja mr Nada Ajdačić – decenijama radili kontrolu vodotokova svih reka u Srbiji, pre svega Dunava. Radeći pre izvesnog vremena u regionu Prahova i Kladova, stalno smo pronalazili da je Dunav zatrovan nukleidima čije poreklo nismo mogli da objasnimo. Onda nas je izvesni kapetan Brković, iz prahovske lučke kapetanije, odveo do jedne tačke na Timoku, neposredno pred ušće u Dunav. To je 14 kilometara nizvodno od Prahova, prema bugarskoj granici. Verujte, ja sam videla jedan sablasni predeo, kao da smo se našli na Marsu. Timok je bio crn, mutan, priobalje je bilo belo od piritne jalovine, sa obe strane velike reke, naše i bugarske. Sve je bilo kao sa neke druge planete. Neko šiblje je štrčalo, mrtvo…Jedna strahotna slika propasti. Uzela sam tada uzorke, uradila analize i pronašla sam radioaktivnost u vodama Timoka.

Mislila sam da je, možda, to slučajno nešto naišlo i, pošto dva puta izlazimo na teren za godinu dana, ja sam malo učestala uzimanje uzoraka. U toku naredne dve godine nailazili smo na sve veću i veću koncentraciju radioaktivnih materija.

Borska reka – najčistiji vodotok na planeti

Gospođa Nada Ajdačić je u to vreme, uspela da u tadašanjoj Zajednici nauke, oformi komisiju, odnosno multidisciplinarni projekat, koji će sistematski da ispituje uzorke sa tog područja. U poslednje dve decenije uzorkuju se vode svih sastavnica Timoka (Beli, Crni, Svrljiški), uključujući i Borsku reku:
„Borska reka nije obična reka – pričala je tada mr Nada Ajdačić. – To je najčistiji vodotok na planeti, kada je reč o živom svetu. U njoj nema ni bakterija, ni jedne jedine. Mislim da je i danas tako. Znate šta su nam odgovorili oni koji su trebali da reaguju na ovakve podatke? Jednostavno su nam zabranili da objavljujemo podatke do kojih smo dolazili. U prvi mah sam pomislila da je to zbog pograničnog područja, ali to je bilo iz sasvim drugih razloga. Jednostavno, tadašanje vlasti su za ovakve analize uzimali stručnjake od kojih su očekivali da im daju lažne analize u kojima bi se govorilo da je sve u redu. Drugim rečima, smatrali su da mi nemamo nikakvog morala i ja sam se ozbiljno zabrinula, shvativši istinu i šta sve ovo zapravo znači. Samo bih vas podsetila da smo do katastrofičnih rezultata analize pomenutih reka dolazili pre katastrofe u Černobilju. Da je bilo posle, vlasti bi imale alibi, a i mi bi smo bili upućeni u sasvim pogrešni smer. Srećom, to smo radili pre katastrofe u Ukrajini.

U to vreme je mr Nada Ajdačić sa timom saradnika predlagala Basenu Bor da kupi jedan savremeni instrument koji bi bio lociran u Vinči, ali da bude vlasništvo Borana. Oni bi radili besplatne analize, a na društvenoj zajednici bi bio drugi deo posla – uklanjanje uzroka zagađivanja. Ili bar ublažavanja problema.

Pogledajte još Više od autora

Leave A Reply

Your email address will not be published.