0
0
Meteorolog i član Stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije Milenko Jovanović objašnjava za Insajder šta zapravo udišemo kada se nad Beogradom i drugim gradovima nadvije smog i zašto ono što vidimo golim okom nije pravi pokazatelj opasnosti. Navodi da su glavni izvori aerozagađenja lokalna ložišta, saobraćaj i industrija, dok Srbija uprkos usvojenim planovima godinama ne sprovodi ključne mere. Jovanović otvoreno govori o odgovornosti države za nesprovođenje zakona, prikrivanje rezultata merenja i tolerisanje velikih zagađivača poput TENT-a, čije emisije ocenjuje kao „neviđene“. Upozorava da Srbija beleži jednu od najviših stopa prevremene smrtnosti u Evropi i da, bez ozbiljnih ulaganja i političke volje, poboljšanja kvaliteta vazduha neće biti ni u narednim decenijama.
izvor: Insajder
Iako slike zagađenog vazduha često uznemire javnost, stručnjaci upozoravaju da vizuelni utisak nije realan pokazatelj stvarnog stanja. Sagovornik Insajdera, meteorolog i član Stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije Milenko Jovanović, objašnjava da problem aerozagađenja u Srbiji ima daleko dublje i dugotrajnije uzroke. On kaže da se stvarne koncentracije zagađujućih materija mogu meriti isključivo odgovarajućim analizatorima koji besprekorno i pouzdano pokazuju koncentracije svih polutanata od PM čestica pa do sumpor dioksida i azotne okside.
„Izvori su već godinama ili više od decenije, poznati i pouzdano se zna da su najveći izvor emisija polutanata lokalna ložišta i manje energane, industrija i saobraćaj. Naravno, nema svaki grad isti raspored, ali ne postoji nigde da nije tako. Dve trećine potpada na ta ložišta. Koliko ima samo Beograd? Oko 350 do 400.000 ložišta. Koliko je promenjeno? Verovatno 50 ili 100. to se mora promeniti i to su mere koje su propisane planom kvaliteta vazduha za Beograd koji je donet od 2021. do 2030. godine, koji to predviđa, ali se to ne radi“, ističe Jovanović.
Na pitanje zašto se ne to radi, on odgovara da bi to pitanje trebalo postaviti „onima koje plaćamo da sprovedu mere na sprovođenju najvišeg javnog interesa“, a to je, kako naglašava, zdravlje građana. Jovanović je, komentarišući i ideju o ugradnji filtera na individualna ložišta rekao da je ta mera zamena za otkrivanje uzroka.
„To je zamena za otkrivanje uzroka, to je lečenje posledice. To je ‘tri aspirina na temperaturu 40 kod upale pluća’. A zapravo bi bilo potrebno uraditi samo ono što je propisano u merama, a to je smanjiti broj lokalnih ložišta tako što ćete besplatno ili jako povoljno ta ložišta promeniti građanima, a ne da to zavisi od dobre volje. Ovde se građani javljaju da im dođe dimničari, navodno zimi, da se penju po krovovima i da čiste dimnjake da bi to ugradili. To je prosto smešno, a samo ove godine je bio plan da za osamdeset hiljada. To je bajka. Ako je 800, bilo bi divno da je to urađeno. Prosto je nemoguće to uraditi, ali lepo zvuči. Znači, zvuči kao da ću živeti 300 godina, ali ni to nije istina“, ističe Jovanović.
Sagovornik Insajdera kaže su podjednako važni i kvalitet ložišta, ali i šta se loži. On naglašava da mi koristimo jako loše energente i tvrdi da je TENT definitivno najveći pojedinačni zagađivač u Srbiji.
„Emisija upravo tih azotnih oksida i PM čestica je neviđenih razmera. Koristi najgori lignit. Te emisije štetnih gasova, odnosno PM čestica, su bile po pet puta veće od očekivanih za taj energent. Znači da to nije čak ni taj lignit, nego zemlja, vlaga, a dodaje se nafta da bi gorela zemlja koja, naravno, neće da gori“, kaže Jovanović i podseća na veliko zagađenje vazduha u junu ove godine.
„Šta se je desilo u junu mesecu? Imali su incident. Tada su u Obrenovcu, kad je država ćutala, sedam sati bile nedozvoljene koncentracije, čak i preko 1000 mikrograma usred leta. I prešlo se preko toga ‘kao, pa bilo je’. To je neko isključio filtere ili je bila neka havarija koja je morala da uzrokuje alarm u Obrenovcu, „makar i ako je zagađenje došlo do Beograda, ali ne te koncentracije, da kaže, stanite ljudi opasno je po zdravlje po zakonu, a ne po mom mišljenju“.
Jovanović smatra da vazduh nije samo zagađen u Beogradu, već i u drugim gradovima u Srbiji.
„Arsen je definitivno najopasniji, teški metal i metaloid, koji se nalazi u rudi. Ta ruda je bila nekvalitetna, uvoženo je sve i svašta. Mi imamo gradove koji su daleko zagađeniji od Beograda. Od Zaječara, Prokuplja, Leskovca koji do godinu dana nije imao merenja, Pazar, Valjevo. Svuda je situacija gora u Beogradu. Tako da je Beograd zahvaljujući pre svega košavi u boljem položaju od njih. A to ne znači da bi dva miliona stanovnika trebalo da se truje i da budu srećni što su malo manje truju od ostalih“, kaže sagovornik Insajdera.
Odgovarajući na pitanje o kaznenoj politici za nepoštovanje zaštite životne i da li je industrijskim postrojenjima i fabrikama isplativije da plate takve kazne nego da primene savremene tehnologije i filtere koji sprečavaju zagađenje, Jovanović smatra da je zagađivačima omogućeno od strane države da se tako ponašaju.
„Nepoštovanje zakona bi moralo biti momentalno sankcionisano, od inspekcije preko tužilaštva i suda, ne rade svoj posao. Te kazne mogu biti simbolične, da ih uopšte nema. Ko reaguje na prijave građana kod zagađenja industrijskog? Pa država mora automatski da reaguje. Ne treba građani da vide ili da sumnjaju da se nešto dešava. Omogućeno je trovačima da nastavljaju da ugrožavaju zdravlje građana sa bezbednog položaja. Da se zatvori pogon? – toga nema. Ako je TENT, koji je državni, to radio u junu mesecu i nije zatvoren, makar na pola dana, sve govori kakav je odnos države prema zagađivačima“, smatra on.
Skupština Srbije usvojila zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte kojim se uvodi porez za najveće emitere gasova sa efektom staklene bašte. Na pitanje da li očekuje da taj zakon bude efikasno sproveden, Jovanović kaže da je to „sve samo na papiru“.
„Dokaz je monitoring koji pokazuje da nema trenda poboljšanja kvaliteta vazduha u Srbiji. Pravi monitoring postoji oko 15 godina u celoj Srbiji, sad je još i malo poboljšan. I šta se dešava? Zavisi od meteoroloških parametara koji samo pogoršavaju ili poboljšavaju sliku emisije, mi imamo nešto što se zove konstantno prekomerno zagađenje vazduha sa posledicama. Na zapadu imaju vrlo jasan odnos prema ulaganju i benefitu, a to je da je lečenje posledica aerozagađenja, počev od zdravlja, izgubljenih dana, radnih, je daleko jeftinije od smanjenja aerozagađenja“, naglašava naš sagovornik.
„Ako smo pet puta imali veću smrtnost od Nemačke, to dovoljno govori u kakvoj smo situaciji. Srbija je donela zakon, početkom decembra 2022. godine, koji se zove ‘Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom’, gde je prvi put u prvoj rečenici priznala problem aerozagađenja, da je on opasan, da izaziva smrt. I to je analizirala, čak i broj preuranjenih smrti. I izračunato je da je najbolji scenario, onaj najpovoljniji za građane, iznosio oko 2,6 milijardi troška, a biće i tri i po milijarde zato što nisu mogli sve da znaju gde će biti merenje i da je tada merenje rađeno. Koliko je to para? To je mnogo para. A koliko košta metro? Šta je prioritet veći Srbiji? Smanjenje do 2030. godine po tom programu? Da cela Srbija prodiše, da se dovede na zakonski nivo, tadašnji, sada je i strožiji zakon. Nema ništa od toga. Ovakvim tempom neće biti ni do 2050. godine. Ono što je prioriet nad prioritetima, a to je smanjiti prevremenu smrt za više hiljada ljudi“, ističe Jovanović.
