Preobraženje Gospodnje
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Preobraženje Gospodnje, praznik koji u crkvenom kalendaru i među vernicima ima izuzetan značaj.
SPC i njeni vernici svetim liturgijama proslavljaju uspomenu na događaj koji se zbio na gori Tavor, kada se Isus Hristos, prema predanju, prvi put pred odabranim učenicima Petrom, Jakovom i Jovanom, preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
Preobraženje pada u Gospojinskom postu koji su, mahom žene postile, ali tog dana je običaj da niko bez izuzetka ne mrsi.
Običaji
U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.
Verovanja
U narodu se veruje da se na Preobraženje preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.
Prema verovanju, na ovaj dan ne treba spavati preko dana, jer ko danas odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani, jer će im kafana preći u naviku i postaće raspikuće.
Od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina, a noći su hladnije.
Vereruje se da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.