Pravoslavlju preti težak raskol
Read Time:2 Minute, 9 Second
Pravoslavlju preti raskol teži od onog između Istoka i Zapada, upozorava Vladika bački Irinej.
„Prvi put u istoriji pravoslavne crkve nad njom nadvija realna opasnost od novog velikog raskola, ovog puta ne između hrišćanskog Istoka i Zapada nego unutar samog Istoka. Ako bi došlo do toga, a ja se nadam da, uprkos svemu, neće doći, to bi bio veći i teži raskol od svih prethodnih u istoriji Crkve, kvantitativno veći i od raskola iz 1054. godine, s obzirom na današnju brojnost pomesnih pravoslavnih crkava i njihovu raširenost u svetu“, rekao je vladika bački Irinej.
On je, na taj način, u intervjuu za „Politiku“ prokomentarisao upozorenje Svetog sinoda Ruske pravoslavne crkve da je ceo pravoslavni svet u opasnosti posle odluke Svetog sinoda Vaseljenske patrijaršije o postavljenju dvojice „egzaraha“ za Kijev.
„Oni, naime, nisu tamo postavljeni nego poslani na neko vreme, u konkretnoj misiji sprovođenja plana o dodeljivanju autokefalije ukrajinskim raskolnicima više boja i vrsta, a protiv volje zakonite, kanonske crkve u Ukrajini, jedine koja u toj zemlji jeste Pravoslavna crkva, priznata od svih crkava, počev od Carigradske patrijaršije“, objasnio je on, ističući da reč „egzarh“ u ovom slučaju znači prosto izaslanik, legat, predstavnik.
Upitan da li opasnost od raskola već postaje stvarnost jer se u saopštenju Svetog sinoda RPC konstatuje i da je „proces prema izjavama vaseljenskog patrijarha nepovratan i biće nastavljen“, vladika bački Irinej kaže da smatra da u istoriji nema nepovratnih procesa, čak i kada su okončani, „a kamoli kada su u toku i tek treba da budu okončani“.
Istovremeno je izrazio nadu da Carigradska patrijaršija „neće preći fatalni Rubikon i da će svetinju jedinstva crkve staviti iznad ovozemaljskih ‘primata’, antagonizama, interesa, uticaja…“
Napomenuo je i da Srpska pravoslavna crkva ne prihvata postojanje dva različita, pritom zavađena, pravoslavlja, jednog „fanariotskog“, a drugog „moskovskog“, već da veruje u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Hristovu Crkvu.
„Ukratko: nismo za Moskvu nego za puno poštovanje vekovnog kanonskog poretka i nismo protiv Carigrada nego protiv svake inicijative koja bi, čak i nezavisno od dobrih namera, sigurno izazvala još teže potrese i podele od onih koje već imamo“, poručio je Vladika.
Na pitanje da li postoji mogućnost da se, ako nekanonske crkvene strukture u Ukrajini na ovaj način dobiju autokefalnsot, slično dogodi i u Makedoniji, gde takođe postoje kanonska Crkva i nepriznate strukture, vladika bački Irinej upozorava da ako nešto prođe u Ukrajini, proći će ne samo i u Makedoniji, nego i u Crnoj Gori, Abhaziji „i gde god naručioci i izvršioci zamisle, čak, možda, i u Grčkoj.