Poskupljuje hleb? Nema više socihalnog hleba od 46 dinara!

Vlada Srbije nije produžila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „Tipa 500“ koja je određivala maksimalnu cenu vekne od 46 dinara, piše Politika.

Tako je juče prestala da važi odluka doneta još 2010. godine, zbog koje je Evropska komisija često imala primedbe jer je to bilo administrativno regulisanje cene nekog proizvoda, prenosi list.  

Kako je za Politiku izjavio ministar trgovine Rasim Ljajić, on ne očekuje povećanje cene hleba, jer i danas u prodavnicama ima hleba koji se prodaje za 30 ili 40 dinara po vekni.  

„Ukoliko ovo proizvođači iskoriste ili dođe do bilo kakvih poremećaja na tržištu, spremni smo da uredbu vratimo“, izjavio je Ljajić.  

Predstavnik „Žitounije“ istakao je za Politiku da nijedna od država u okruženju ne ograničava cenu hleba koji je, po njihovim informacijama, najjeftiniji u Srbiji i Makedoniji. U Hrvatskoj je dvostruko skuplji, a u Sloveniji čak četiri puta.

Građani Srbije u ishrani i dalje pretežno koriste beli hleb i za tom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne Srbije, muškarci i osobe s nižim obrazovanjem, dok integralni hleb konzumira tek 8,2 odsto anketiranih odraslih i samo 3,5 odsto dece, pokazalo je istraživanje o navikama u ishrani građana sprovedenog prošle godine.  

Prema tom istraživanju, zdravije žitarice češće biraju žene koje žive u gradovima, višeg i visokog obrazovanja, kao i stanovnici Beograda i oni koji najviše zarađuju.  

Kako podseća Politika, udruženje „Žitounija“ bilo je jedan od inicijatora ukidanja te mere za koju, kako su rekli, više nije postojala ekonomska opravdanost.  

Predsednik tog udruženja Zdravko Šajatović ne očekuje da može da dođe do poremećaja na tržištu jer je u Srbiji, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, registrovano 3.000 proizvođača hleba.  

Prema njegovim rečima, učešće brašna u proizvodnji belog hleba je svega 30 odsto, što, kako je naveo, za pekare u ovom trenutku znači trošak od devet dinara, dok su ostali izdaci energija, aditivi, radna snaga, transport.  

„Konkurencija je velika među proizvođačima. Imamo informacije sa terena da se vekna iz industrijskih pogona, u nekim gradovima Srbije, prodaje i za 22 ili 27 dinara. Jasno je da tu nema zarade. Ako je i ima, ona je skromna. Pekari to nadomešćuju kroz cene specijalnih vrsta hlebova i peciva koje nisu bile pod kontrolom“, rekao je Šajatović za Politiku.  

Kako je dodao, još neki od razloga zbog kojih hleb ne bi trebalo da poskupi su dovoljne količine pšenica i brašna na domaćem tržištu.  

Šajatović je rekao da je pšenica rekordno rodila i bez obzira na nešto slabiji kvalitet ima je dosta i za domaće potreba i za izvoz, a ista situacija je i sa brašnom.  

On je naglasio da zakon o trgovini propisuje da se privremene mere mogu donositi samo kada postoji ozbiljan poremećaj na tržištu, što sada nije slučaj.  

Prema Uredbi o socijalnom hlebu, koja je poslednji put, pre ukidanja, objavljena u avgustu prošle godine, navedeno je da je proizvođačka cena hleba 38,68 dinara po vekni.  

Proizvođači su bili u obavezi da proizvedu i stave u promet najmanje 30 odsto belog hleba u odnosu na ukupnu dnevnu proizvodnju. 

Pogledajte još Više od autora

Leave A Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.