Počela sadnja 50.000 sadnica bagrema pored borskog kopa

Radnici Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB) počeli su pošumljavanje terena pored starog borskog kopa, a plan je da se do kraja jeseni zasadi 50.000 sadnica bagrema.

Površine koje bi ponovo trebalo privesti kulturi prostiru se na oko 700 hektara, do sada je zasađeno preko 5.000 bagremovih sadnica iz prve tranše od 25.000 komada, a do kraja jeseni moguće je da bude zasađeno do 50.000 komada bagrema, saopštio je RTB.
„Rekultivacija zemljišta je dug proces vraćanja prirodnog okruženja u prvobitno stanje, gde se višegodišnjim kompleksnim radnjama mora prići savesno i multidisciplinarno“, kaže rukovodilac Sektora za ekologiju u Rudnicima bakra Bor Dragan Đorđević, navodi se u saopštenju.
Naglašava da je stogodišnje rudarenje u Boru ostavilo traga ne samo u estetskom nego i ekološkom pogledu tako što je utičući na vazduh, vodu i zemljište promenilo i mikroklimu predela.
Zato, kaže se, već nekoliko dana radnici RTB-a pošumljavaju visoke planire pored starog borskog kopa.
„Do sada je zasađeno preko 5. 000 bagremovih sadnica iz prve tranše od 25.000 komada, a do kraja jeseni će možda i do 50.000 komada, ukoliko to dozvoli vreme i bude radne snage“, poručuju iz RTB-a.
Ovi poslovi su, kako kaže rukovodilac Sektora za ekologiju u Rudnicima bakra Bor Dragan Đorđević, deo velikog i složenog projekta „Rešavanje istorijskog nasleđa narušene životne sredine rudarskim aktivnostima RTB-a u Boru i Majdanpeku“ i RTB je, navode, „samo jedan od učesnika koji je počeo da ispunjava svoj deo obaveza“.
Kako je reč o projektu sa velikim troškovima koje Basen ne može sam da podnese, planirano je i uključenje države, lokalne samouprave, pa i novog strateškog partnera, dodaje se u saopštenju.
„Stogodišnje rudarenje je ostavilo traga ne samo u estetskom, nego i u ekološkom pogledu Stvaranje rudarskog otpada je uslovilo poremećaje prirodnih parametara vazduha, vode i zemljišta. Mikroklima predela je promenjena, a sa njom i prirodno okruženje“.
Zadatak je, kaže, da se uspostavi održivi razvoj i zaštiti životna sredina.
Foto: RTB
„A to znači da tokom eksploatacije prirodnih resursa zadovoljimo potrebe ovog naraštaja i ostavimo isto takvu mogućnost budućim generacijama, prevashodno čuvajući životnu sredinu. To je ne samo zakonska nego i moralna obaveza prioritetnog karaktera“, kaže Đorđević.
Površine koje bi ponovo trebalo privesti kulturi, a reč je o kopovskim i flotacijskim jalovištima, prostiru se na preko 700 hektara, navode u RTB-u.
„Rekultivacija zemljišta je dug proces vraćanja prirodnog okruženja u prvobitno stanje, gde se višegodišnjim kompleksnim radnjama mora prići savesno i multidisciplinarno“, naglašava Đorđević.
Pošumljavanje, navodi, za sada teče samo u režiji RTB-a, a očekuje se i učešće lokalne samouprave kako bi se formirala veća grupa za sadnju dok su povoljni vremenski uslovi.

 

Izvor:RTV

Foto: RTB/Kolektiv

Pogledajte još Više od autora

Leave A Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.