Opština na prodaju
Ne znam da li se toga neko već setio ali pokušavam evo, u najboljoj nameri, da situaciju koja je prisutna u mom gradu (Boru) i koja je čisto pornografskog karaktera predstvim širokom auditorijumu, na svoj način. Taj pornografski predznak je prisutan zbog odnosa koji već oko godinu dana vladaju između zvaničnih organa vlasti i građana.
Od kada postadosmo ili bar najavismo nameru da ćemo postati jednog (lepog) dana deo progresivne Evrope i zbacismo sa vlasti zlotvore i manipulatore, koji nas u crno zaviše, sve je nekako podvučeno žutim, k’o da izvinete dva dana nošene gaće (bele naravno). Sva obećanja gologuzom i gladnom narodu završiše isto kao i njihovih predhodnika, a po nekim procenama i rečima onih koji se u to razumeju, svi narodni dobrotvori i spasioci posle 05. oktobra 2000. pa na ovamo, su bili još pohlepniji, bezobrazniji i beskompromisniji.
Tako je bilo i još uvek je u Boru, gde je u toku neviđeno čerupanje svega što se može unovčiti. Totalna rasprodaja. Mimo ikakvih zakonskih osnova se troši narodni novac, organizuju koncerti i manifestacije koje ne padaju na pamet ni daleko razvijenijim gradovima neke od evropskih zemalja, i koje niko ne želi, zapošljavaju kadrovi iz drugih gradova dok se zbog viška radne snage mnogi iz Bora otpuštaju …
Ljudi pričaju, protestvuju, pišu i galame, ali niko ništa niti preduzima niti ima nameru. Obaveštenja, izveštaji o nezakonitim i zakulisanim radnjama, proneverama i zloupotrebama službenih položaja su upućeni zvanično nadležnim organima, koji su možda reagovali ali o tome takođe niko ništa ne zna, tako da je dugo odlagana govnjiva motka strašno popularna i postala natraženiji demokratski artikl za vruće leto dvehiljade i deveto.
Zbog svega navedenog, i toga što baš niko u gradu nije uradio ništa na sprečavanju i etiketiranju ovakvog razbojničkog ponašanja predlažem da se u gradu proglasi bankrot i da se isti ponudi na prodaju.
Ubeđen sam da je bolje da se sami prodamo jer će to svakako pasti na pamet onom dil(B)eru iz … ekonomije i reginalnog razvoja … koji prodade sve živo i mrtvo po Srbiji, pa će najverovatnije u nedostatku ičega drugog, jer je sve otišlo na doboš, početi da diluje srpske gradove. Možda će eventualni novi vlasnik voleti svoj novi grad više od nas jer smo nesposobni, nesložni i kukavice. Možda će nam uspeti da se među prvima prodamo i postanemo legalno i svojevoljno nečiji robovi jer je to izgleda jedini način da shvatimo da smo svi u istim govnima i da smo složni možemo računati da naš grad za desetak godina neće poravnati veliki bageri, kupljeni od našeg rada i znoja. Možda ćemo tako naterani na zajednički život i opstanak lakše prepoznati ta govna u ljudskom obliku koji su tu među nama sakriveni kao krpelji ili stenice i možda ćemo veći deo te gamadi istrebiti jer nas nikad nije prevario ili izdao stranac ili neznanac.
Sve muke i probleme kroz koje smo prolazili napravili smo sami sebi zbog šačice pametnih, “progresivnih” (čitaj naprednih), nadmenih, iskompleksiranih ali i slave i popularnosti željnih avanturista koji se hrane tuđom nevoljom i mukom.
Možda će dvolični, podmukli i zlonamerni političari i ostali stručnjaci, nabeđeni poznavaoci svih u gradu tretiranih tehnologija, slobodni strelci i lelemudi svih profila i kubikaža, najzad shvatati da u mom gradu nemaju šta da traže kao i da će sa sobom povesti sve one koji su ih podržali, uzdigli i situirali o našem trošku praveći im kroz podmuklo smišljenu kritiku i negodovanje apsolutno besplatan marketing. Možda će grad biti očišćen od političkih i svih drugih preletača koji izgradiše karijere i napuniše bankovna konta na štetu grada koji je na izdisaju. Možda, a možda i ne …
I na kraju treba svakako reći, postoji grupa onih koja se pošteno i nedosmisleno bori od početka protiv svega ali to je toliko malo, neubedljivo i bledo. Nekako se sve vrti u krug a krug je toliko mali da u njega stane jedva 5-6 ljudi koji koliko god bili iskreni, pravdoljubivi i istrajni ne mogu protiv desetina hiljada nezainteresovanih gledač++a televizije, popodnevnih spavača i besednika lovačkih priča sa sobom u prve tri glavne uloge.
Borsky
Ovde Miško. Tamo jastreb. Ovde sve jasno, sem tih trojice. Jesu li ONI naši ili tuđi. Pozdrav iz Otadžbine…Ovde je lepo vreme. Tamo se biju po opštinama. Blago nama decama. Blago svima nama. Ovo je vlast malo srpska, malo njihova. Više njihova. Pozdravi sve naše. Nemoj njihove. Ovde golubovi mira. Ljubav je u Americi, Engleskoj i SR Nemačkoj bez pokrajina, bez Bavarske… Živela slodoba medija…. Tvoj bratoljubi…