Lokalna samouprava izdvaja određena sredstva za sport i fizičku kulturu, a ona se uglavnom daju samo nekolicini podobnih, ili bolje reći poslušnim ljudima, koji dalje vrše raspodelu. Manje sredstava se izdvaja za školovanje trenera i stručnjaka u sportu, koji ne mogu ispoljiti svoj talenat i kvalitet rada sa mladim i potencijalnim sportistima. Za oligarhijsku strukturu, sport je “carstvo slobode” za nezakonite radnje, tim pre što se na čelu sportskih organizacija, klubova, nalaze pojedinci,  ili manje grupe ljudi, koja sebi obezbeđuje ne samo vlast i moć, već rukovodeću funkciju u sportu koriste kao odskočnu dasku za prodor u politiku. Da apsurd bude veći, ovi ljudi su nezamenljivi gotovo u svakom izbornom periodu i uvek nađu načina da ponovo ostanu na istim, ili čak većim sportskim funkcijama. Devijacije u sportu uslovljene su mahom, magijom tržišta i novca, nejedinstvenom koncepcijom sporta i odsustvom kontrole nad sredstvima, nedovoljnom sportskom kulturom naših ljudi, kao i neodgovarajućim kadrovima.

opširnije >>