0
0
Zbog globalne energetske krize i poremećaja u snabdevanju naftom i gasom, sve više zemalja okreće se biogorivima. Upravo ta tema bila je u fokusu svetske konferencije o zelenoj tranziciji u Južnoj Koreji, gde se razmatrala i saradnja sa Srbijom.
Direktorka Udruženja „Biogas Srbija“ Lidija Zelić ističe da Južna Koreja razvija biogoriva kao deo šireg, dobro usklađenog energetskog sistema.
„U transportu je najzastupljeniji biodizel, dok biogas iz otpada ima strateški najvažniji značaj u okviru cirkularne ekonomije, jer povezuje dobijanje energije sa kontrolom otpada“, navodi Zelićeva, ističući da je energetski miks te zemlje izuzetno raznovrstan.
Posebno ukazuje da je Republika Koreja uspela da napravi savršen balans u svom energetskom miksu, gde se paralelno razvijaju i nuklearna energija i obnovljivi izvori. Čak trideset odsto električne energije dobija se iz nuklearnih izvora, uz snažnu podršku razvoju biogasa, vetra, solara i vodonika.
Neophodan sistemski pristup
Iskustvo Južne Koreje pokazuje da je sistemski pristup neophodan za razvoj energetike.
„Energetika ne može da se razvija kroz pojedinačna rešenja. Neophodan je integrisan sistem u kojem su svi izvori energije usklađeni““, naglašava Zelićeva.
Posebno ističe značaj strategije i doslednosti u njenoj primeni, kao i snažne podrške države.
Iako Južna Koreja uvozi veliki deo energenata, uspela je da postepeno smanjuje zavisnost, zahvaljujući dobro osmišljenom energetskom miksu.
Mogućnosti saradnje Srbije i Južne Koreje su brojne, pre svega u oblasti biogasa i upravljanja otpadom.
„Možemo da sarađujemo kroz razmenu znanja i iskustava, ali i kroz investicije, najpre kroz pilot-projekte koji bi pokazali kako se njihov model može prilagoditi našim uslovima. Međunarodna saradnja nije više samo opcija – ona je sada neophodnost“, ocenjuje direktorka „Biogasa Srbija“.
Koreja kao primer cirkularne ekonomije
Ističe da je Južna Koreja jedan od primera uspešne primene cirkularne ekonomije, posebno u upravljanju otpadom. U kratkom roku je prešla put od zemlje u razvoju do jedne od tehnološki najnaprednijih ekonomija.
„To nije bio samo industrijski razvoj, već i razvoj sistema i discipline u upravljanju resursima. Reciklaža je na visokom nivou, a biogas se uglavnom dobija iz komunalnog otpada, uključujući otpad od hrane“, pojašnjava Zelićeva.
Naglašava da Srbija ima značajan potencijal za razvoj biogasa, pre svega u poljoprivredi. Na raspolaganju su žetveni ostaci, stajnjak i otpad iz prehrambene industrije i to su resursi koje treba da iskoristimo.
„Ipak, udeo biogoriva je za sada mali, procenat je gotovo zanemariv. Mi smo tek na početku, a kada je reč o biometanu – još nismo ni počeli“, ukazuje Zelićeva.
Prema procenama, Srbija bi mogla da zameni do 35 odsto uvoza prirodnog gasa, ali je za to neophodna adekvatna zakonska regulativa.
Srbija prati trendove
Na globalnom nivou, sve više zemalja povećava udeo biogoriva, kako bi obezbedile energetsku stabilnost. U Evropi prednjače Nemačka, Francuska, Italija i Danska, uz značajnu ulogu Švedske i Holandije.
Srbija, kako ističe Zelićeva, prati te trendove i već ima saradnju sa Nemačkom, koja je lider u oblasti biogasa. Trenutno u Srbiji postoji 45 biogas postrojenja, dok je još 55 u razvoju.
Sektor je, kaže, zreo i razvijen, ali još uvek nemamo postrojenja za proizvodnju biometana. Prednosti su u biogasu, a kao ključne koristi biogoriva ističu se ekološki i energetski efekti.
„Najveća korist je smanjenje emisija, efikasno upravljanje otpadom i smanjenje zavisnosti od uvoza energenata“, zaključuje Zelićeva.
