Od 900 kilograma zlata ostala voda!

Novi detalji istrage navodne pljačke Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“: Vođeno 10 „potkampanja“ za dobijanje plemenitog metala, bez objašnjenja. Registrovan je manjak plemenitog metala od gotovo 900 kilograma.

Foto: Ilustracija

U toku kampanje za proizvodnju zlata u pogonu „Zlatara“ Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) „Bor“, od 2014. do 2017. godine, kada je registrovan potencijalni manjak tog plemenitog metala od gotovo 900 kilograma, bilo je čak – 10 „potkampanja“, i potpuno je, prema izveštaju sudskog veštaka, nejasno zašto je to rađeno. Naime, u izveštajima postoje podaci o ispirnim vodama, ali nigde nema zlata.

Naime, dobijanje zlata iz anodnog mulja u RTB obavljalo se periodično, i to kada se sakupi dovoljna količina tog materijala nastala topljenjem koncentrata bakra u topionici, što se stručnim jezikom naziva „kampanjom dobijanja zlata“. Ali, tokom 2014. bilo je pet, naredne godine dve, a 2016. još dve „potkampanje“, koje su se, kako se navodi u dokumentaciji u posedu „Novosti“, „bile poslednje u nizu kampanja i odnosile su se samo na ispirne vode“.

Foto: Ilustracija

Odnosno, kako se navodi u izveštaju, prilikom „potkampanja“, u raportnim i knjigama poluproizvoda „uopšte se nisu spominjali ulazno neafinisano zlato, niti kasnije operacije ‘afinacije'“, odnosno postupka dobijanja zlata kvaliteta 99,99 procenata. Postavlja se pitanje – odakle potiču ispirne vode?

Takođe, navodi se i da je vreme sušenja različito po „potkampanjama“, što, kako se navodi, „nije ni ekonomski ni energetski isplativo. A sve to ukazuje i na mogućnost „nastajanja propusta u toku procesa koji treba da ima svoje optimalne parametre“.

U izveštaju se takođe navodi i da se „hemijski sastav neafinisanog zlata dosta promeniio od 2014. do 2016. godine. Kako se podvlači, „neafinisano zlato je ulazna sirovina za dobijanje čistog zlata, nastala iz prethodnog postupka elektrolize srebra“. Posebno se podvlači da je u knjigama predstavljano da je u ulaznoj sirovini povećavana količina srebra, što je dovodilo u pitanje efikasnost postupka dobijanja neafinisanog zlata, odnosno, kasnije i čistog zlata“.

Zbog svega toga, kako se navodi, „količine ispirnih voda su varirale po godinama, što je prouzrokovalo i da udeo zlata u njima – varira“. Iz svega navedenog, gotovo je izvesno da je u pitanju bila sistemska krađa zlata, a ne sporadični slučajevi nestanka ovog plemenitog metala, što je i predmet istrage koju vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Foto: Ilustracija

U RTB „Bor“ se poslednjih desetak godina, prema zvaničnim podacima, godišnje dobijalo između 700 i 1.200 kilograma zlata. To, pak, ukazuje na mogućnost da je, sudeći po izveštaju sudskog veštaka, cela jednogodišnja produkcija tog plemenitog metala – „isparila“.

Izvor: Novosti

Pogledajte još Više od autora

Leave A Reply

Your email address will not be published.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.