Novi zakon o GMO robi u Srbiji

0 0
Read Time:2 Minute, 22 Second

„Potrošači ne smeju da budu eksperiment za proizvode nastale ukrštanjem biljnog i životinjskog sveta“, kaže Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača

Promet genetski modifikovanih organizama u Srbiji biće dozvoljen najranije za tri godine, ali ne i proizvodnja takvih proizvoda, to je jedan od uslova da bi Srbija postala deo Svetske trgovinske organizacije piše Blic.

Pitanje da li će se GMO naći u slobodnoj prodaji u Srbiji i kad već godinama zaokuplja javnost, a odgovor se konačno nazire.

Kako piše Blic novi zakon o GMO, prema kojem će biti dozvoljen promet, ali ne i uzgoj ovakvih organizama, planiran je za 2020. godinu, piše Blic. Do tad bi Savet za bezbednost hrane koji je formiran u maju, trebalo da odredi pod kojim uslovima će Srbija dozvoliti trgovinu GMO proizvodima.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je prilikom formiranja Saveta da bi bilo kakva politička odluka, pre stručne bila preuranjena i dodaje da je važno da „tu ne pogrešimo“, piše Blic.

Spuštanje rampe na trgovinu GMO je sasvim logično pošto se sa sadašnjim zakonom koji ga u potpunosti zabranjuje promet proizvoda ove vrste, Srbija ne može naći u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Ovakva odluka je poželjna jer će zakonom biti propisana obaveza da genetski modifikovani proizvodi budu obeleženi, što znači da građani više neće sumnjati u poreklo namirnica i jasno će moći da biraju između klasičnih i GMO proizvoda. U Ministarstvu poljoprivrede navode da će posebnu pažnju obratiti na sve rizike.

„Izrada novog Zakona o GMO trenutno nije na dnevnom ministarstva. A ako bude, u njegovu izradu će biti uključena stručna i građanska javnost, pri čemu će zdravstvena bezbednost stanovništva biti apsolutno prioritet“, navodi se iz tog ministarstva. Direktor Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković naglašava da Srbija pre ili kasnije mora da učini ustupke prema GMO.

„Ako želimo da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, moramo da dozvolimo promet GMO. Uostalom, to su uradile i zemlje Evropske unije. Pitanje je samo kada ćemo i kako to uraditi. Najbitnije je da zabranimo uzgoj GMO i da sačuvamo našu proizvodnju i proizvode i naplatimo ih na svetskom tržištu. Zato je značajno da kada dozvolimo promet GMO proizvodi budu jasno obeleženi kako bismo znali o čemu se radi“, kaže Saković. Za razliku od prometa, proizvodnja GMO bi mogla da ima negativne posledice. Naime, širenjem genetički modifikovanog semena širi se i paleta hemijskih sredstava za zaštitu. Ta sredstva su, upozoravaju stručnjaci, krajnje neprijateljska prema originalnim vrstama i to u dugom periodu, piše Blic. Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača zalaže se za donošenje zakona kojim bi se organski i konvencionalni proizvodi zaštitili od genetski modifikovanih.

„Potrošači ne smeju da budu eksperiment za proizvode nastale ukrštanjem biljnog i životinjskog sveta. Problem je što se posledice korišćenja takvih proizvoda mogu osetiti tek kasnije, u drugoj ili trećoj generaciji. Zato bi trebalo iskoristiti pamet naših genetičara kako bi se rizik izbegao“, zaključuje Bogosavljević.

Izvor: Nedeljnik

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Share Button

Pogledajte još Više od autora

Average Rating

5 Star
0%
4 Star
0%
3 Star
0%
2 Star
0%
1 Star
0%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.