0
0
Jednog vrelog letnjeg dana, bivši srpski patrijarh Pavle odlučio je da od Patrijaršije do crkve na Banovom brdu putuje tramvajem. Njegov pratilac, želeći da ga odvrati, pominjao je vrućinu, velike gužve i ”dosta razgolićenog ženskog sveta koji se zaputio na Adi Ciganliju” zbog čega to nije baš zgodno. Patrijarh se nije omeo: ”Znate, svako vidi ono što želi”.
A ono što prvo vide posetioci ”srca Šumadije”, Kragujevca (ukoliko dolaze pravcem s auto-puta) je Đurđevdanski krst visine 18, a širine 11 metara. Dve godine nakon što ga je gradska vlast podigla, nešto bliže gradu postavljen je i metalni beočug, simbol fabrike automobila ”Fiat”. Krst i ”Fiat”, kako je zimus rekao gradonačelnik Kragujevca, čine grad ”lepšim i atraktivnijim”.
Ta lepota i atraktivnost (ako izuzmemo prirodu, pejzaže i plavo nebo) nisu kvaliteti koje mladi Kragujevca prepoznaju u svakodnevnom životu svog grada. Tamo, gde poslednjih godina provode najviše vremena – na Internetu, našli su ”alat” kojim su ispričali svoju verziju priče. Grupa mladih snimila je video ”Onoga mi krsta” i ”emitovala” ga na Jutjubu, u to doba jedinom kragujevačkom bisokopu. Ova autentična slika života u gradu, preciznija je kritika ”položaja mladih” od većine poznatih političkih i socioloških analiza.
Jutjub, najposećeniji svetski bisokop, postao je pozornica za najrazličitija video ostvarenja, stoga i popularan među mladima u Srbiji. Svakog sekunda na ovu svetsku pozornicu neko postavi novi video sadržaj, a među 10 najgledanijih videa otkako postoji Jutjub, 9 pripada video-spotovima muzičkih zvezda (oko 780 miliona ”pregleda” ima spot Džastina Bibera, za pesmu ”Bejbi”). Jedini ne-muzički video na ovoj listi videlo je skoro pola milijarde ljudi! Reč je o amaterskom videu “Charlie bit my finger” na kojem mlađi brat grize za prst starijeg brata, a njegovu komičnu reakciju snimili su roditelji.
Jutjub je video-arhiva svega i svačega, a publiku zanimaju različiti sadržaji. U kategoriji ”aktivizam i neprofitne delatnosti” najgledaniji video sakupio je 100 miliona gledalaca, a u kategoriji ”zdravlje” najviše gledalaca (88 miliona) osvojio je video o tome kako izgleda liposukcija sala. Najgledaniji video američkog predsednika Obame zabležio je 180 miliona pregleda, dok je recimo video-obuka o pravilnoj primeni tajlandske masaže osvojila publiku od 130 miliona gledalaca.
Ogromna mogućnost primene filma i videa u svrhu društvenih promena viđena je na primeru filma ”Koni 2012” sažetoj polučasovnoj priči (emitovanoj na Jutjubu) o diktatoru iz Ugande i njegovoj upotrebi dece-vojnika u tamošnjim sukobima. Ovaj video koji je sačinila američka organizacija ”Nevidljiva deca” ekspresno je videlo oko 100 miliona ljudi.
Svet još uvek nije načisto s tim postoji li uopšte filmska verzija ”Nevinost Muslimana”, ali su neki video-delovi objavljeni na ”Jutjubu” izazvali ogromne proteste, puno mrtvih i povređenih ljudi širom sveta.
Ima film u sebi zanimljivo ”prokletstvo” da se deli na stare i nove. Nikada vas neko neće pitati jeste li čitali staru knjigu Dostojevskog “Idiot” ili jeste li slušali neku staru Mocartovu simfoniju. Međutim, većina će pitati jeste li gledali “onaj Hopkinsov stari film”.
Jutjub omogućava video snimcima i filmovima da prestanu da stare, a njihovim porukama da potraju duže. Zato korisnici interneta u Srbiji, a posebno mladi, sve više i sve bolje rukuju “svetskim bioskopom”.
Na onaj svet za 48 sati
I Kragujevac s Jutjubom uglavnom vezuju mladi i kreativni ljudi. Duhovitost, spretnost, analitičnost, izraženi aktivizam i volja da stvari pokrenu i da potraže rešenja, navela je grupu mladih iz Kragujevca da 2009. godine osnuje Udruženje građana ”Vido”.
Do sada su realizovali nekoliko projekata: ciklus filmskih radionica za mlade, projekat “Mediokratija”, “Radionica karikature”, “KG info”. Proslavio ih je film “48 sati sahrana” i serija tribina o uticaju reality show programa na društvena ponašanja.
U vreme kada su srpskim TV kanalima zagospodarili ”reality shows”, ova grupa se odlučila da po uzoru na licencne programe, koji su nudili TV venčanja ukoliko se organizujete za 48 sati da, pruže protiv-odgovor filmom “48 sati sahrana”.
Snimali su u autentičnim ambijentima, uz realne likove i nešto malo opreme, a popovi su im bili “producenti-saradnici” javljajući im termine i lokacije sahrana i opela. Snimili su parodiju o navikama ljudi u nemilim situacijama. “Sponzor” ovog filma bio je jedan od drugova iz ekipe, inače vlasnik pogrebne opreme.
Nakon više od 15 projekcija u Srbiji, organizovane su i diskusije sa publikom. U Vidu kažu da su samo pričali i pravili tribine „ne bi nam verovatno došlo ni 10 odsto ljudi i ne bi bilo ovako uspešno“.
”Zajednička nam je ideja da ličnim primerom, originalnim idejama i entuzijazmom učinimo korak napred i da utičemo da stvari koje nam se serviraju kao ”out” vrate u ”in”. Tako želimo da podstaknemo mlade da uzmu aktivno učešće i budu inicijatori kulturnih i društvenih događaja”, kaže predsednik UG Vido, Miloš Radojković.
Da video-eskperiment snimanja sahrana nije samo kulturološki tekst pokazuju brojne emisije koje lokalne TV stanice po istočnoj Srbiji emituju u vidu “pregleda sahrana i opela”. Pored toga, subotičko pogrebno preduzeće na svom sajtu podseća građane da redovno prate “posmrtnice” koje oni objavljuju u saradnji sa lokalnom televizijom.
Reagovati na takva društvena ponašanja Srbije u tranziciji, nije lak posao.
“Svako vidi ono što želi”
Najčuveniji i najcitiraniji srpski grafit svih vremena, svakako je onaj s kraja vladavine Slobodana Miloševića: ”Proleće je, a ja živim u Srbiji”. Prelomni momenat u aktivnostima UG ”Vido” bio je rad u okviru programa BCIF-a “Centrifuga” gde su pravili paralelu o stanju u medijima devedesetih godina sa današnjom medijskom slikom.
“Internet i novi mediji omogućavaju da se brzo ispita ukus publike, da osetimo šta traže i nađemo originalan izraz. Rešili smo da humor kao alat shvatimo jako ozbiljno i da se trudimo da ga plasiramo u raznim formama. Realizovali smo radionice karikature, kreirali amaterski film, napravili aplikaciju za mobilni telefon i edukovali druge organizacije u gradu o upotrebi novih medija za promociju aktivizma”, ističe Radojković.
UG “Vido” u svom radu koristi kreativno izražavanje i multimedijalne sadržaje da skrene pažnju na probleme u društvu koje smatraju važnim. Snagom novih medija, direktnim debatama s građanima i aktuelnošću, uspevaju da tu pažnju zadrže na sebi i da pokrenu druge oko sebe.
U okviru projekta podrške digitalnom aktivizmu “Umrežavanje” koji finansira USAID preko Insitituta za održive zajednice, “Vido” usavršava znanja i tehnike boljeg nastupa na Internetu i efikasnijeg korišćenja društvenih mreža.
Njihovi naredni video-radovi zasigurno će zgrabiti veći deo Jutjub publike, a energija kojom raspolažu obećavaju nova, kreativna ostvarenja.
Možda nekim građanima Kragujevca, krst i “Fiat” čine grad “lepšim i atraktivnijim”. Možda bi jedan dobar video-snimak to i prikazao.
Kako je govorio omiljeni srpski patrijarh: “Svako vidi ono što želi”.
