0
0
Izložba posvećena Marku Kraljeviću posebno je značajna i namenjena je primarno deci. „Reč je o izložbi koja za temu ima najpoznatijeg lika srpske narodne epike koji je za generacije tokom vekova bio jedna vrsta simbola borbe za slobodu, borbe za pravdu, pravdoljubivosti, junaštva, ali i zaštite onih koji su slabiji i siromašni.
„Marko Kraljević je taj epski lik koji je od Trsta na zapadu možemo reći do, sve do Svete gore, odnosno do Egejske obale na jugu i do Sant Andreje na severu, generacije naših predaka održavao u veri da će doći trenutak kada će se izboriti za pravdu i slobodu“, rekao je ministar Selaković.
Nakon zapisivanja onoga što je bila usmena narodna književnost, svaka generacija se trudila da da svoj pečat o Kraljeviću Marku. Plejada naših slikara tokom devetnaestog veka slikala je njegov lik, od Đure Jakšića, Paje Jovanovića do Mine Vukomanović Karadžić.
„Izložba jeste jedan od pokušaja da zainteresujemo mlade danas kada su oni opsednuti Marvelovim likovima, kada su opsednuti crtanim filmovima i video igricama koje nemaju baš veze sa našim nacionalnim nasleđem. To ćemo pokušati da uradimo preko ove izložbe“, dodao je ministar.
Izložba je interaktivnog tipa i zahteva učešće posetilaca.
Nakon Beograda izložba će biti organizovana i u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i u Čačku, Valjevu, Užicu, Zaječaru, i gradovima Republike Srpske.
„Imali smo generacije predaka koji su stasavali na usmenoj književnosti. Za njih su ovakvi likovi bili prisutni u svakom danu kada se uveče uz vatru, uz ognjište, uz neko prelo ili neki posao, govorilo upravo o srpskoj epici, o našem kulturnom nasleđu koje je tada bilo uglavnom prenošeno na usmeni način, a sada je to kod nas samo u udžbenicima. Mi želimo da izađemo iz onoga što je u najužem smislu reči udžbenik i škola. Zato je ova izložba. Zato sam uveren da ćemo u nekom narednom periodu imati i prvi crtani film namenjen deci upravo sa temom Kraljevića Marka kao najpoznatijeg junaka naše narodne epske poezije“, ističe Selaković.
Rezultati projekta „Gradovi u fokusu“
U gradovima Srbije, postoji određeni brij velikih važnih objekata kulture koje treba održavati i u okviru projekta „Gradovi u fokusu“. Nedavno je u Bečeju potpisan ugovor o finansiranju obnove.
„Bečej je opština koja ima sjajan muzej, sjajan po svojim zbirkama, po onome što čuva u svojim fundusima. Međutim, zgrada muzeja u Bečeju sagrađena je u devetnaestom veku. Krov te zgrade od kada je sagrađena, nije menjan. Ubedljiva većina toga prostora uopšte nije za upotrebu zato što već duže od decenije taj krov je problematičan. Mi smo potpisali ugovor sa doktorom Vukom Radovićem, predsednikom Opštine Bečej, obezbedili dvadeset miliona dinara. Uveren sam da će ovih dana i opština i pokrajina obezbediti ostatak novca. Mislim da je četrnaest zapeta šest miliona dinara i kreće se u veliku obnovu muzeja u Bečeju“, najavljuje ministar kulture.
„Mi smo posebno ponosni na program ‘Gradovi u fokusu‘ jer je reč o programu koji je osnovan 2016. godine. Od tada do danas kroz ovaj program Ministarstvo kulture, koje nije prebogato ministarstvo, investiralo je, to jest suinvestiralo je zajedno sa našim gradovima i opštinama širom čitave Srbije, više od dve milijarde trista osamdeset miliona dinara“, kaže gost Jutarnjeg programa.
Selaković dodaje da je od 2016. godine Srbija počela u svakoj godini da beleži stopu privrednog rasta i da je na predlog tadašnjeg predsednika Vlade, današnjeg predsednika Republike, uvedena posebna forma sufinansiranja projekata u oblasti kulturne infrastrukture.
„Ja sam se potrudio da u prethodnih trideset i dva dana obiđem ukupno trideset osam opština i gradova. Ubedljiva većina njih, dakle osam, dvadeset osam je vezana za program ‘Gradovi u fokusu‘. U nizu opština poput Kučeva, Bosilegrada, Aleksandrovca, Bele Crkve, u ovom trenutku završili smo Despotovac… Dakle, Ministarstvo kulture je pomoglo da se centri za kulturu ili domovi kulture u potpunosti obnove i zaista smo ponosni na to“, ističe Selaković.
Mnogi muzeji, biblioteke, arhivi i galerije obnovljeni su upravo zahvaljujući ovom konkursu. Planova ima još ,među kojima je i muzej staklarstva u Paraćinu.
„Novi projekti su vezani za nešto što je i sastavni deo programa ‘Skok u budućnost Srbija 2027; u pripremi za Ekspo i nisu vezani za Beograd. Nismo imali muzej staklarstva, ali sledeće godine u Paraćinu slavimo sto dvadeset godina tradicije staklarstva“, kaže Selaković.
Program se zove „Gradovi u fokusu“ jer kultura ne sme da bude rezervisana samo za velike gradove, a pravo učešća nemaju Beograd i Novi Sad.
Ministar je rekao da je ostalo da poseti još dve Vrnjačku Banju i Knjaževac: „Nažalost, opštinu Zubin Potok nisam u prilici da posetim jer mi je zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju, sada već dobrih osam godina, ali uveren sam da će Zubin Potok dobiti svoj novi digitalni bioskopski projektor i da će ponovo raditi bioskop u Zubinom Potoku i da će naša braća i sestre u Ibarskom Kolašinu moći da uživaju i u filmskim projekcijama koje će moći da se organizuju od sada svakoga dana“.
„Dani Vranja“ i posebna izložba u najavi
Jedna od važnih manifestacija na koje je ministar skrenuo pažnju su Dani Vranja: „Dani Vranja su za nas značajni iz više razloga. Prvo, ovo je godina u kojoj slavimo stopedesetu godišnjicu rođenja najpoznatijeg Vranjanca, našeg Bore Stankovića. S tim u vezi pokrenuli smo jedan nacionalni projekat. To je obnova Haremluka u Vranju kao novog objekta, to jest novog dela stalne postavke Narodnog muzeja u Vranju i na tome se uveliko radi. Međutim, mi ćemo u Vranju, ja sam uveren negde tridesetog, trideset i prvog, dakle krajem meseca, otvoriti jednu izložbu koja sada gostuje po čitavom svetu. Reč je o izložbi, takođe modularna interaktivna izložba, Srpski srednjovekovni spomenici u opasnosti. Ona je otvorena krajem novembra 2022. u Parizu“.
Izložba predstavlja naša četiri najznačajnija spomenika kulture na Kosovu i Metohiji koji su upisani u Uneskov registar.
„Reč je o manastirima Pećka patrijaršija, Gračanica, Visoki Dečani i Saborna crkva u Prizrenu, srednjovekovna Saborna crkva u Prizrenu Bogorodica Ljeviška. Većinom je ta izložba gostovala u zemljama koje zastupaju i naše interese u zaštiti suvereniteta na Kosovu i Metohiji. Uglavnom i u tim državama narod ne zna zašto je nama Kosovo i Metohija važno, a sa ovom izložbom koja ide po svetu i koju smo počeli da organizujemo posle Banjaluke i po Srbiji, mi ustvari podižemo svest o značaju, prvo, našeg kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, a druga stvar je svest o tome koliko je ono izloženo opasnosti, realnoj opasnosti, jer podsetićemo se nije toliko davno bio ni 17. mart. Nije se toliko davno ni dogodilo da sto pedeset i pet naših crkava i manastira širom Kosova i Metohije bude zapaljeno, uništeno, oštećeno. I mi ovu priču moramo da ponavljamo kako sebi, tako i drugima, ali naravno i da gradimo svest o značaju naše kulturne baštine“, naglašava Selaković.
„Kada je reč i o Kraljeviću Marku, kada je reč i o velikim ljudima iz našeg roda koji nisu poznati samo zato što su bili vladari ili vojnici, o Tesli, o Pupinu, o Milankoviću, o Nadeždi Petrović, o Milevi Marić Ajnštajn… Narod koji ne neguje kulturu pamćenja o svojim velikanima neće ni imati velikane u budućnosti. Mi ustvari negujući ovu kulturu pamćenja gradimo svoju budućnost i vrlo dobro znamo kuda idemo“, zaključio je ministar kulture Nikola Selaković.
