Hristos voskrese! Danas je Vaskrs

Hrišćani širom sveta danas obeležavaju Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo uskrsnuće iz mrtvih kao pobedu vere i života nad smrću.

Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Po crkvenom učenju, Isus Hristos je razapet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari, koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus Hristos vaskrsao.

Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.

Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu izraz „neverni Toma“.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos voskrese“ i „Vaistinu voskrese“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Vaskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može „pasti“ u razmaku od 35 dana — od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

Pravoslavni hrišćani u više od 60 zemalja sveta, među kojima je i Srbija, obeležavaju Vaskrsenje Hristovo. Uskrs po Julijanskom kalendaru slave, Srpska, Gruzinska, Konstantinopoljska, Grcka, Bugarska, Jerusalimska i druge pravoslavne crkve.

Share Button

Pogledajte još Više od autora

Leave A Reply

Your email address will not be published.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.