0
0
Dok deo analitičara smatra da bi ovakvo razdvajanje funkcija moralo da bude među zahtevima opozicije jer se istovremenim obavljanjem funkcije predsednika stranke i predsednika države krši Ustav, drugi ističu da u ovom trenutku ispostavljanje takvog zahteva opoziciji ne bi donelo nikakvu političku prednost.
Ovu ideju izneo je politikolog Cvijetin Milivojević tokom gostovanja u emisiji Utisak nedelje kada je izjavio da bi opozicija trebalo da insistira na, kako ga je nazvao, uslovu svih uslova, a to je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre raspisivanja izbora podnese ostavku na mesto predsednika Srpske napredne stranke (SNS).
Politikolog Boban Stojanović smatra da je na tome trebalo i morali da se insistira u opoziciji još odavno, ali primećuje da je sada za takav zahtev kasno.
– Njemu nažalost to ne pada na pamet i vadi se na to da je i bivša vlast radila isto i u tome opstaje sve ove godine. Tako da apsolutno razumem zahtev i saglasan sam, ali mislim da je to nemoguće u ovom trenutku i nisam čak siguran ni da Vučić neće biti predsednik stranke ako dobije drugi mandat – naglašava Stojanović.
On ističe i da zahtev opozicije treba da bude da Vučić ne sme biti nosilac liste na lokalnim izborima, na kojima on nije kandidat.
– Moje istraživanje o lokalnim izborima je pokazalo da su npr. 2008, 2012. i 2016. na uzorku od oko 90 odsto opština i gradova tek sporadično u imenima lista najjačih partija bili i lokalni kandidati uz imena lidera partija ili samo lokalni lideri (Ješić u Inđiji, Jovanović u Topoli). Pred Evropljanima se Vučić vadio na to, a trenutno ne vidim mehanizam kojim opozicija dva meseca pred izbore na koje izlaze svi, može da natera Vučića da se povuče sa pozicije predsednika stranke i da ne bude nosilac liste na lokalnim izborima – navodi Stojanović.
Sociolog Ivan Živkov podseća da je razdvajanje funkcije predsednika republike i drugih javnih poslova, a time i uloge u političkoj partiji u duhu našeg Ustava i zakona.
– Poštovanje tih načela ne bi trebalo da bude samo zahtev aktuelne opozicije Vučiću, nego demokratsko pravilo koje se podrazumeva. Izostanak takvog zateva je prećutna saglasnost na ličnu, protivustavnu vlast – ističe Živkov.
Sa druge strane, politički konsultant Dušan Lj. Milenković ne vidi vidim učinkovitost takvog zahteva, ukoliko bi ga opozicija i uputila.
-Aleksandru Vučiću se neće smanjiti moć samim silaženjem sa mesta predsednika stranke, a sigurno mu se ne može oduzeti moć tako što mu se šalju zahtevi da se umili opozicionim taktikama. Rečju, promašen pristup – zaključuje on.
Politikolog Mladen Mrdalj takođe smatra da bi ovo bio promašen zahtev.
– Mislim da bi Vučić to dočekao na volej kao dokaz dvoličnosti opozicije koja to nije tražila od Borisa Tadića, te kao dokaz slabosti opozicije, koja time pokazuje da nema šansi na izborima. Dupli autogol – ukazuje Mrdalj.
On iznosi svoju ideju za pristup koji je opozicija mogla da zauzme – a to je da sama u javnosti zauzme različit stav prema Vučiću kao predsedničkom kandidatu i prema stranci koju on predvodi, pomalo neobičnim rešenjem.
– Daleko veću štetu je opozicija mogla naneti Vučiću da ga je cinično i groteskno podržala kao kandidata za predsednika, a istovremeno napala SNS. Tim razdvajanjem Vučića od SNS bi glasači SNS bili prilično zbunjeni, Vučićeva kampanja uhvaćena u raskoraku, jer mnogi glasači Vučića misle da je on okružen lošim saradnicima koji personifikuju sve lose strane SNS – navodi Mrdalj.
IZVOR; Lidija Valtner – Aleksandra Popović
