Čame na birou, a neće u provinciju
0
0
Desimir Marković, dekan Tehničkog fakulteta u Boru, potvrdio je za „Alo!“ da će od sledeće školske godine biti ukinut smer za informatiku. Glavni razlog je nedostatak stručnog kadra na fakultetu.
– Zbog metropolizacije Srbije fakulteti u svim univerzitetskim centrima, osim u Beogradu, došli su u situaciju da vrlo teško obezbeđuju potreban kadar za akreditaciju. Na fakultetima u unutrašnjosti ni za mnogo veću platu nije moguće obezbediti kompetentnog nastavnika ako on ima mesta na nekom od fakulteta u Beogradu – kaže profesor Marković. Ističe da na konkursima koje je fakultet raspisivao u većini slučajeva nije bilo prijavljenih kandidata, a oni koji su se povremeno javljali nisu ispunjavali oštre kriterijume Univerziteta u Beogradu za izbor u nastavnička zvanja.
Da ovo nije jedini slučaj nedostatka stručnog kadra u unutrašnjosti, govore i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Stručni saradnik odeljenja ove službe za posredovanje pri zapošljavanju Biljana Jelenković-Paspalj kaže da su u poslednjih nekoliko godina u provinciji upravo profesori po srednjim i višim školama deficitarni kadar. Nedostaju i lekari i ostale struke, ali je problem s nastavnicima najizraženiji.
– Najteže je obezbediti ljude sa završenim sedmim stepenom stručne spreme. Školama po istočnoj i zapadnoj Srbiji nedostaju skoro svi nastavnici, a najviše nastavnici matematike, srpskog kao i stranih jezika. Mnoge medicinske škole imaju problem sa pronalaženjem profesora stručnih predmeta – kaže Jelenković-Paspalj dodajući da školama nedostaju i psiholozi i pedagozi.
– Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu ima psihologa i pedagoga. Ne mogu da kažem da su u suficitu, ali ih ima – ističe Biljana Jelenković-Paspalj.
Osnovni razlog zbog kojeg se neko „prelomi“ da posao traži pre u Beogradu nego u unutrašnjosti jeste novac i teško odlučivanje na promenu životne sredine.
Jelena Vojnović iz Kruševca pre osam godina došla je iz Kruševca u Beograd na studije i tu je i ostala.
– Završila sam biohemiju i radim u jednom kozmetičkom salonu u Beogradu. Ne pada mi na pamet da se vratim u rodno mesto jer znam da čak i sada zarađujem više nego što bih zaradila radeći tamo u struci. Pri tom, veći grad pruža i više mogućnosti – kaže Jelena.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da u privatnom sektoru postoji velika razlika između plata u unutrašnjosti i u Beogradu.
– Ako neko kao računovođa u Beogradu može da zaradi i do 100.000 dinara mesečno, teško da će se odlučiti da taj posao radi u nekom drugom gradu za mnogo manje pare. Osim toga, ljudi se teško zbog posla odlučuju na promenu životne sredine i na preseljenje u drugi grad ako zauzvrat neće dobiti nešto više – objašnjava Jelenković-Paspalj.
Zbog toga se dešava da neko pre odabere da radi nešto van svoje struke u Beogradu nego posao u struci u manjem mestu. Tako se škole po unutrašnjosti dovijaju na sve moguće načine da bi svojim učenicima obezbedile profesore, pa se često desi da na mesto profesora matematike bude postavljen neko ko je završio mašinstvo ili elektrotehniku.
– To nije protivno pravilima. Ako poslodavac oceni da je taj neko dovoljno kvalifikovan za takvo mesto, on će biti zaposlen – zaključuje Biljana Jelenković-Paspalj.
Moj grad je propao
Student iz istočne Srbije B. R. već nekoliko godina živi u Beogradu i radi honorarne poslove da bi se izdržavao. Međutim, i ne pomišlja da se vrati u rodno mesto jer kaže da sumnja da bi tamo mogao da nađe pristojan posao.
– Želim da se bavim dizajnom, ali teško da bih to mogao u mom gradu, koji je propao. Beograd mi pruža više mogućnosti, ali i bolju zaradu – iskren je on.
Autor: Melanija Stoin
Izvor: Alo
