0
0
Ovi akteri filma “SOS” na konferenciji za štampu su govorili o filmu, ali malo više o kinematografiji i bioskopima uopšte i odnosu države prema ovakvim objektima visoke kulture i umetnosti. Pravi film odn, pravi naziv, u pravo vreme i na pravom mestu. Još jedan dokaz da trebamo sačuvati naš bioskop, pored ostalih dragulja koje imamo u Boru i okolini. Pročitajte zbog čega.
Slododan Šijan, režiser:
Drago mi je da smo ovde i da nije bilo Bora verovatno ne bismo snimili ovaj film.. Divno smo primljeni od gradjana Bora i okoline. I veoma sam srećan što smo konačno u Boru na ovoj premijeri. Ovde smo našli divne lokacije I ambijente. Jedan od njih je Borsko jezero. Šteta je što hotelu na jezeru u onakvom stanju, želim da kazem da ga treba srediti i iskoruistiti. Mi smo ga malo filmski doterali ali to je samo na filmu.
Od ovog filma očekujem da se prikazuje po još nekim gradovima gde su sačuvani bioskopi. Ovo je jedan od retkih gradova gde je biosokp u ovako dobrom stanju. Jedan moj student, inspirisan ovim bioskopom je snimio jedan dokumentarac o ovom ali i o ostalim bioskopima po Srbiji od kojih su neki postali ruševine, neki kockarnice, neki prodavnice donjerg rublja, Nadam se da će se naći snage i pameti da se sve ovo popravi.
Na žalost sudbina bioskopa u Srbiji nije uspešno rešena ali niko ne pita nas iz sveta filma, nego o tome odlučuju neke više institucije. Treba doneti zakon o kinematografiji međutim ne znamo kada će se to desiti. Treba rešiti kao što u drugim zemljama to rešavaju. Evo u Norveškoj svaki grad ima nešto svoje kao Dom kulture odn. bioskop, koji donosi prihode. U Sloveniji, u Ljubljani postoji gradski kino. Dakle to je gradski bioskop. I to može i ovde da se reši ako postoji volja, ali neki umovi ovde smatraju da nam pored televizije ne trebaju bioskopi. Plasim se da će ovako lepi objekti da se pretvore prostore za trgovine i slot mašine.”
Neda Arnerić, glumica –
“Film je imao veoma mali budžet. Snimanje je bilo teško, I da nije bilo dragih ljudi ovde koji su nam pomagali u svakom pogledu, i kad se razbolimo i smrznemo i izgubimo itd, ovaj film možda ne bi bio ovakav. Uslovi u hotelu su bili takođe teški kako za snimanje tako i za smeštaj i strašno kad čujem da hotel propada. To je sve jako tužno jer mi stvarno tamo u prestonici zaboravljamo da nam je zemlja počela živa da mre. Ovakve prirodne lepote u Boru i okolini ne mogu da zaboravim i prava je šteta sto sve to nije iskorišćeno na pravi način. Eto napravili smo film koji nema gde da se prikazuje jer nemamo bioskope, a samo u Beogradu ima, sve zajedno, tri ili četiri bioskopa.”
Dragoljub Vojinov, direktor filma –
“Ovaj bioskop Zvezda u Boru je upravo jedan kinematoografski nukleus. To je bioskop koji je legendaran u srpskoj, a tada u jugoslovenskoj kinematografiji. Sećam se i kada je izgradjen hotel na jezeru jer je tamo odmah organizovan Sajam distributera. To je bilo stvarno fantastično. Velika imena iz filmske industrije su našla ovde inspiraciju za snimanje i nije čudo sto su ovde snimljeni filmovi „Na putu za Katangu“ i „Čarlston za Ognjenku“. Za ovaj film, ideja je bila da se snima na Plitvicama. Ambijenti totalno popudarni sa ovima ovde. Film je snimljen uz dragocenu pomoc borske opštine i RTB-a Bor.
Inače mislim da je Bor „srpski Holivud“ jer ima stvarno fantastične eksterijere gde će inspiraciju naći i neke druge ekipe.
Takodje bih pomenuo ekipu koja je digla i održala ovaj bioskop na ovakvom nivou. Pored našeg domaćina Dragana moram da pomenem i Pedu i pokojnog Slavčeta, jer kada je premijera nekog filma bila u Beogradu odmah isti dan je bila i u Boru. Mislim da je dragoceno da je ovaj bioskop sacuvan i treba ga i dalje čuvati.“
