Antić „tangirao“ probleme funkcionisanja Đerdapa

Rumunska i srpska strana nisu bile spremne da preciziraju šta je problem u funkcionisanju Đerdapa, a ministar energetike Aleksandar Antić kaže da je na sastanku sa rumunskim kolegom Tomom Florianom Petkuom dogovoren način kako će biti rešen problem u funkcionisanju zajedničke hidroelektrane Đerdap.

Današnji „Blic“ piše da zbog nepoštovanja ugovora potpisanog 1993. godine, kojim se reguliše upravljanje zajedničkom hidroelektranom „Đerdap 1“, Rumunija godišnje zakida Srbiju za oko 140.000 kilovat-časova električne energije vrednih oko pet miliona dolara.

List navodi da se Antić i Petku sastaju kako bi našli rešenje za to pitanje.

Antić je novinarima rekao da je današnji dijalog „tangirao neke probleme sa kojima se suočavamo u dužem periodu“ i da se radi o pitanju funkcionisanja Đerdapa, zajedničkog postrojenja dve zemlje.

„Đerdap 1 i Đerdap 2 su u zajedničkom vlasništvu Srbije i Rumunije i imamo obavezu da obezbedimo njihovo potpuno koordinirano funkcionisanje, investicio politiku, održavanje, ali i pitanje obezbeđivanja dugoročne stabilnosti tih objekata“, naveo je Antić.

„Kako ćemo obezbediti nastavak tih ciklusa koji su bili ugroženi u proteklih nekoliko godina? Pre svega, idemo u naredne dve nedelje na dijalog dva direktora, EPS-a i rumunske Hidroelektrike, nakon čega će Ministarstvo dobiti izveštaje. Takođe, ćemo ići na određene izmene u mešovitoj komisiji“, kazao Antić.

Kako kaže, naša strana ne krije da poslednjih nekoliko godina postoje problemi, odnosno od 2012. godine su nastali određeni problemi u realizaciji međusobnih ugovora i sporazuma.

Obaveza Srbije je da održava vodostaj kroz određenu kotu reke Nere na 68 metara nadmorske visine, podsetio je Antić.

Rumunski ministar ističe da nije glavni razlog za današnji sastanak nesporazum između EPS-a i Hidroelektrike.

„Ti nesporazumi su bili na dnevnom redu i radujem se što smo nakon razgovora sa Antićem uspeli da nađemo rešenje za ovaj problem“, naveo je ministar.

Petku je rekao da će pregovore sve vreme nadzirati on i Antić i izrazio uverenje da će postići dogovor koji će biti povoljan za obe strane.

Antić je naveo da su na sastanku u hidroelektrani Đerdap 1 razmatrani i drugi projekti koji su važni za Srbiju i Rumuniju.

Konstatovali smo da se prenosni interkonektor između Pančeva i Rešice rešava u skladu sa dinamikom, rekao je Antić, koji očekuje da se u prvom kvartalu 2018. završi taj izuzetno značajan sistemivanje i da će ga zajednički otvoriti.

„Pozvaćemo na otvaranje i naše najviše državne funkcionere i to je projekat kojim Srbija i Rumunija treba da se ponose, to je deo panevropskog transportnog sistema. To je prva deonica koja je urađena, što je veoma značajno i daće podsticaje za nastavak realizacije tog projekta i u drugim državama“, naveo je ministar.

Antić kaže da su razgovarali i o gasnoj interkonekciji i da je Rumunija „značajan igrač“ u gasnoj sferi i da postaje još značajniji sa svojim istraživanjima za eksploataciju gasa u Crnom moru.

„Razgovarali smo da povežemo naše dve države izgradnjom interkonektora između Arada u Rumuniji i Mokrina u Srbiji. Mokrin je tačka do koje Srbija ima već značajnu infrastrukturu i to bi bila idealna tačka povezivanja. Naša dva javna preduzeća, Trangas iz Rumunije i Srbijagas, napraviće analize i dinamičke planove koje će dostaviti ministarstvima“, rekao je Antić.

On mislim da ćemo vrlo brzo kolege sa rumunskim kolegom potpisati memorandum koji će definisati sve neophodne korake za izgradnju te gasne interkonekcije.

Antić je dodao da je bilo reči i o projektima iz naftne sfera, pre svega kada je u pitanju produktovod između Pančeva i Temišvara.

„Rafinerija nafte u Pančevu je najbliža tržištu zapadne Rumunije. Postoji već taj produktovod koji je davno građen za druge potrebe“.

Antić ističe da bi taj produktovod mogao da se stavi u funkciju i da se derivati iz Pančeva na najjeftiniji način distribuiraju do zapadne Rumunije, što bi smanjilo cene naftnih derivata u Rumuniji.

Takođe, rumunska strana duboko veruje u projekat velikog magistralnog naftovoda između Pančeva odnosno Piteštija dokle imaju infrastrukturu.

Antić je podsetio da je to bio deo velikog projekta između Rumunije, Srbije i Hrvatske koja je izašla iz tog projekta.

On je kazao da su sada dali kompanija Transnafta i CONPET da naprave studiju opravdanosti koja će biti razmotrene na nivou dve vlade.

Antić veruje da će današnji sastanak biti prekretnica u energetskim odnosima između Rumunije i Srbije i da će označiti početak bolje saradnje nego što je to sada slučaj.

Ministar Petku je preneo u ime Rumunije želju da se razvija partnerstvo između dve zemlje, „budući da obe zemlje poseduju veliki potencijal za razvoj energetike“.

Prema njegovim rečima, saradnja koju započinjemo biće korisna za Srbiju u procesu pridruživanja EU, ali i posle.

Petku je kazao da je i u interesu Rumunije da se poboljšaju ti odnosi kako bi mogli da prodaju svoje proizvode u druge zemlje.

„U prvom redu mislim na proizvodnju i transport struje u Srbiju i povećanje interkonektivnog kapacitetu“, naveo je rumunski ministar.

Petku naglašava da u gasnom sektoru Rumunija želi da postane glavni regionalni igrač i da pored projekata koje ima sa drugim državama, poseduje i gasne resurse koje može da prodaje u ovom delu Evrope, kao i iz proizvodnje koje će imati iz Crnog mora.

„Smatramo da su gasne interkonekcije i interkonektivni dalekovodi neophodni. Potrebni su nam i konektori u sektoru nafte i naftnih derivata“, naveo je Petku.

Prema njegovim rečima, tri kompanije koje su uključe razvoj interkonekcije – NIS, Transnafta i CONPET, iznaći će najbolja rešenja koja će predložiti vladama, kako bi se projekat izgradnje interkonekcije realizovao što brže.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, direktori EPS-a i EMS-a Milorad Grčić i Jelena Matejić, kao i predstavnici Srbijagasa, NIS-a i Transnafte.

U delegaciji Rumunije su predstavnici kompanija iz energetskog sektora i resornog ministarstva.

Izvor: RTV/Blic

 

 

Pogledajte još Više od autora

Leave A Reply

Your email address will not be published.