0
0
U prvom kvartalu, prema podacima Eurostata, statističke agencije EU, BDP je pao za 0,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal, a u zemljama evrozone za 0,2 odsto.
IZVOR; Autor: A.O.
U odnosu na isto tromesečje prošle godine BDP evrozone povećan je za svega 0,3 odsto, a cele EU za 0,7 odsto.
Istovremeno, BDP Sjedinjenih Američkih Država je povećan i u odnosu na prethodno tromesečje za 0,4 odsto i u odnosu na isto tromesečje prošle godine – za 2,6 odsto.
Stagflacija je pojava u kojoj privredna aktivnost opada ili stagnira, dok inflacija raste. Zabeležena je sedamdesetih godina prošlog veka tokom naftnih kriza, a izgleda da je i u ovoj krizi zakucala na vrata ekonomija Evropske unije.
Međugodišnje, u odnosu na prva tri meseca prošle godine, najbolji rezultat u EU imala je Danska sa rastom od 5,9 odsto, zatim Malta 4,3 odsto, pa Bugarska i SLovenija sa po 3,1 odsto.
Poređenja radi, Srbija je u prvom tromesčju imala godišnji rast od 3,2 odsto.
Ogroman pad privredne aktivnosti zabeležila je Irska, čak 12,1 odsto u odnosu na prethodno tromesečje i 16,8 odsto u odnosu na isti period 2025.
Osim njih i Rumunija je zabeležila međugodišnji pad od 1‚1 odsto.
S druge strane, rast cena nafte usled krize na Bliskom istoku pogurao je inflaciju u EU i evrozoni. U maju je međugodišnja inflacija u evrozoni dostigla 3,2 odsto. U aprilu je bila tri, u martu 2,6, a u januaru 1,7 odsto. Očigledan je stabilan međugodišnji rast cena iz meseca u mesec. Ovo je pre sveg aposledica rasta cena energije od čak 10,9 odsto.
Rast inflacije i pretnja recesijom je pre svega problem za Evropsku centralnu banku (ECB) koja u četvrtak odlučuje o kamatnoj stopi.
Povećanje referentne kamatne stope je ključni instrument u obaranju inflacije, ali istovremeno to poskupljuje kredite što dovodi do smanjenja ekonomske aktivnosti. U situaciji kada je evropska ekonomija već na ivici recesije
Osim toga ECB ima mandat da drži inflaciju na nivou od dva odsto, a ona se već nekoliko meseci udaljava od tog cilja.
Profesor ekonomije Đorđe Đukić ističe da pokazatelji ekonomske aktivnosti EU idu ka recesiji.
Indeks menadžera nabasvki (PMI) najvažniji mesečni ekonomski indikator u EU je najniži od 2024. godine.
„Kada je ovaj indeks veći od 50 ekonomska aktivnost raste, kada je manji od 50 ona pada. U maju je kompozitni PMI bio 48,5. Pri tome je PMI usluga bio 47,7, dok je industrijski bio 51,6. Ako gledamo efekte na Srbiju, uvek treba gledati nemačku ekonomiju. Njihov PMI je bio oko 50, znači ne ukazuje na kontrakciju, ali ni na rast“, ističe Đukić.
On ističe da se ne nazire razrešenje, kao i da je cena nafte ključna odrednica inflatornih očekivanja. Takođe ukazuje na neslaganja među članovima odbora ECB koji će odlučivati o kamatnoj stopi.
„Imamo upozorenja da bi ECB napravila grešku ukoliko bi povećala kamatnu stopu u junu zbog slabe ekonomske aktivnosti. Ali propisi nalažu ECB da poveća kamatnu stopu, jer je inflacija iznad dva odsto. I to više preventivno nego što bi odmah rešilo problem rasta cena. I u ECB su svesni da je ovo klopka i samo je pitanje čemu dati prioritet“, napominje Đukić.
Prema njegovoj oceni do kraja godine će verovatno biti potrebno da ECB dva puta podigne kamatnu stopu za po 25 baznih poena (0,25 procentnih poena).
„Ako odloži povećanje kamatne stope u junu, može doći u situaciju da kasnije mora više puta da povećava kamatnu stopu, a to nije dobro. Inflacija erodira standard građana. Rast cena prenosi se i na građane EU samo nešto sporije nego u Srbiji. Visoka inflaciona očekivanja je kasnije mnogo teže spustiti, a posebno to važi za zemlje u kojima je inflacija ukorenjena . Na to da će doći do povećanja kamatne stope sada ukazuje i stav nemačkog predstavnika u ECB da je inflacija u fokusu i da se mora platiti cena. Tradicionalno Nemci smatraju inflaciju za najveće zlo još od hiperinflacije 1930-ih“, napominje Đukić.
I građane Srbije ekonomska kretanja u EU trebalo bi da zanimaju, jer se po pravilu preslikaju u našim novčanicima.
Naime, povećanje kamatne stope od strane ECB, direktno utiče na povećanje euribora, kamatne stope koja se nalazi u kamati većine stambenih kredita i kredita sa promenljivom kamatnom stopom a vezanih za evre koje banke odobravaju privredi.
Osim što rast kamata u evrozoni skoro sigurno znači i rast rata na stambene kredite u Srbiji, ekonomska aktivnost u EU se odražava na porudžbine našim preduzećima, pad izvoza, zaposlenost, a na kraju i na plate.
Kako se navodi u junskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) ključni problem za naš prerađivački sektor, pored otežanog rada Rafinerije nafte u Pančevu, izvire iz ekonomija EU.
„Visoki troškovi energije, industrijsko restrukturiranje i zelena tranzicija opterećuju ekonomiju. Evropa gubi pozicije u strateškim industrijama u odnosu na rivale poput Kine i Sjedinjenih Država, uprkos planovima za podsticanje domaće proizvodnje. Pritom je i međugodišnja inflacija u porastu i dostigla je najviši nivo od septembra 2023. godine“, navode u MAT-u.
Autori MAT-a ističu da je industrija evrozone u strukturnoj krizi. Kriza nije ravnomerno raspoređena među zemljama, a za nas je loša vest to što zapravo nemačka ekonomija vuče evropsku nadole.
„Pad narudžbi spregnut je sa rastućim troškovima (energija, plate, sirovine) što stvara pritisak na menadžere industrijskih giganata te se negativno preliva i na tržište rada. Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj trenutno je na 6,6 odsto, što znači da je nešto preko tri miliona ljudi nezaposleno i što je najviše u poslednjih 12 godina. To direktno potkopava kupovnu moć i političku stabilnost. Nemačka strepi da će trenutni pad profita prerasti u trajnu eroziju kapaciteta, jer ako se investicije odlažu i stručnjaci odlaze, oporavak će biti težak čak i kada se ciklus preokrene“, napominju oni.
