0
0
Većina hrane u Evropi i dalje je u okviru zakonskih granica – ukupno je oko 99 odsto uzoraka prošlo godišnju proveru ostataka pesticida koju sprovodi Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA), objavljenu u utorak i zasnovanu na podacima za 2024. godinu, prenosi Politiko.
Uvozna hrana pokazala je lošije rezultate, a razlika će verovatno dodatno podstaći tekuću raspravu u Briselu o tome koliko strogo treba kontrolisati uvoz.
I dok EFSA naglašava da je ukupni rizik za potrošače nizak, utvrđeno je da se broj uzoraka slatke paprike koji ne ispunjavaju EU limite za pesticide gotovo udvostručio od 2018. godine.
Stono grožđe i devičansko maslinovo ulje prate isti trend. Kokošja jaja, koja su pre tri godine bila bez nepravilnosti, sada takođe pokazuju prekoračenja.
Uvozna roba označena kao visokorizična na granicama EU odbacuje se znatno češće nego hrana proizvedena u Evropi, iako su oba udela i dalje mala.
Od 39.433 takva uzorka u 2024. godini, najnovijoj za koju postoje podaci, 3,6 odsto je u potpunosti odbijeno i nikada nije stiglo do prodavnica.
Kumin iz Indije, nar i paradajz iz Turske, kao i zeleni čaj iz Kine i Vijetnama prednjačili su po broju neuspešnih kontrola.
Ovi podaci dolaze nakon godina protesta poljoprivrednika zbog, kako proizvođači iz EU smatraju, nelojalne konkurencije iz uvoza koji podleže blažim standardima.
Evropska komisija je prošle godine obećala pooštravanje graničnih kontrola kao deo nove strategije za poljoprivredu i hranu, a posebna radna grupa za kontrolu uvoza pokrenuta je u januaru.
Veći deo problema u hrani proizvedenoj u Evropi povezuje se sa etefonom, sredstvom za dozrevanje koje se uporno pojavljivalo u slatkoj paprici i bananama iako nije odobreno za te kulture.
Još dve supstance, insekticid flonikamid i herbicid glufosinat, odgovorne su za većinu ostalih prekoračenja. Obe su odobrene u EU, ali su pronađene u količinama iznad dozvoljenih granica.
EFSA je naglasila da zdravstveni rizici ostaju niski, uz napomenu da su zakonske granice postavljene znatno ispod nivoa koji se smatraju štetnim, te da prekoračenja ne znače automatski da hrana nije bezbedna za konzumaciju.
