0
0
Način obračuna zarada, angažovanje dodatnih radnika, pa i činjenica da su robu i usluge nabavljali bez raspisanih javnih nabavki. To su neke su od glavnih zamerki Državne revizorske institucije na prošlogodišnji finansijski izveštaj Rembasa. Iz tog razloga, Rembasu su iskazali mišljenje – s rezervom.
Javne nabavke su izbegavali na osnovu mišljenja Ministarstva finansija još od 7. juna 2005. godine. U postupku revizije, Rembas se obratio Kancelariji za javne nabavke ne bi li razjasnio da li se smatra naručiocem. Postupak je u toku.
Na dopunskom radu bez dozvole Komisije
Kada je reč o zaposlenima, u Rembasu je tokom 2024. bilo zaposleno i angažovano 29 radnika za koje nije obezbeđena saglasnost republičke komisije. Oni su angažaovani na određeno vreme ili po ugovoru o dopunskom radu. Tako su zaobišli Zakon o budžetskom sistemu.
„Propisano je da počev od 1. januara 2021. ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu. Kao i ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje. Pa i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme. Osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva“, stoji u izveštaju.
Problem sa osnovicama
Revizori su još utvrdili da Rembas prilikom obračuna zarada i naknada zarada nije poštovao Zakon o radu i Kolektivni ugovor.
„Vrednost radnog sata utvrđenu Kolektivnim ugovorom nije uskladilo sa Odlukom o visini minimalne cene rada. Radni učinak je obračunalo i isplatilo na uvećanu zaradu (rad na dan praznika koji je neradni dan, rad noću, rad nedeljom i prekovremeni rad)“, zameraju revizori ovom društvu.
Na sličan način su uvećali osnovicu za obračun uvećane zarade po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad). I to za procenat uvećanja zarade na dan praznika koji je neradni dan, za rad noću i prekovremeni rad, radni učinak, naknade zarada.
“U osnovicu za obračun i isplatu naknada zarada zaposlenih Društvo nije uključilo uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad), sate prekovremenog rada, kao ni regres za korišćenje godišnjeg odmora. Dok je u navedenu osnovicu uključilo naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, što nije u skladu sa Zakonom o radu”, primetila je DRI.
Radni sporovi
Regres za korišćenje godišnjeg odmora u Rembasu su obračunavali i isplaćivali kako je predviđeno u matičnom preduzeću – PEU Resavici.
Revizori su Rembasu preporučili da otrkivene propuste ispravi. Inače, protiv ove firme se na kraju prošle godine, vodilo ukupno 22 radna spora pred Osnovnim sudom u Despotovcu. Rembas, međutim, nije rezervisao sredstva u slučaju da te sporove izgube.
“Njihov konačan ishod na dan bilansa stanja nije bilo moguće predvideti, ali rukovodstvo Društva smatra, na osnovu mišljenja pravne službe, da po ovim sporovima ne mogu nastati materijalno značajne negativne posledice po Društvo“, dodaju revizori.
