0
0
Bor, poznat po rudniku bakra, najveći graditeljski uspon doživeo je tridesetih i četrdesetih godina 20. veka, kada je rudarenjem upravljalo Francusko društvo borskih rudnika.
Tada je Bor dobio nekoliko arhitektonski važnih zgrada, ali i pored velikog istorijskog značaja, ovo francusko nasleđe danas propada jer nijedna od građevina nije zaštićena.
Jedna od vila je i današnji Centar za socijalni rad. U zgradi današnjeg Tehničkog fakulteta u Boru, koja je građena 1929, bila je francuska kasina, predviđena za kulturne manifestacije i balove za tadašnju gospodu.
„Francuska kasina služila je kao mesto na kojem su se održavale razne društvene, kulturne manifestacije, poslovni sastanci i ručkovi. Ovde su dovođene ugledne ličnosti iz svih društveno-poslovnih sfera, sa kojima je FDBR sarađivao. Aneks, koji je podignut godinu dana kasnije, takođe je reprezentativno i arhitektonski vrlo složeno rešenje. Ovaj objekat podignut je za stanovanje direktora FDBR, Francuza Emila Pijale, a zgrada današnjeg Dekanata ima zanimljivu osnovu i interesantnu dekoraciju. Bilo bi lepo zaštititi ceo kompleks građevina iz tog prioda, što je gotovo nemoguće jer su mnoge vile sada u privatnom vlasništvu“ – dodaje Neda Đorđević.
FDBR je gradio bolnicu, kao i današnju OŠ „Vuk Karadžić“.
„Zgrada bolnice podignuta je 1933, a zgrada za plućne bolesnike 1939. Zgrada bolnice i danas ima istu funkciju i vrlo je uspešno i zanimljivo rešenje, pošto su sve četiri fasade različite“ – kaže Đorđevićeva.
Među arhitektonskim nasleđem Francuza u Boru je i nova pravoslavna crkva, ali ona ima ruski pečat. FDBR je finansirala gradnju, a projektant je bio ruski emigrant Andrej Klepinjin.
„Ona je u daleko boljem stanju od ostalih objekata. I mlađi bi više poštovali to što i danas imamo u Boru, a i verovatno neki sutrašnji gradonačelnik pokušao da neke od ovih objekata zaštiti i obnovi, kada bi se više o pričalo i znalo o nastanku Bora. Zahvaljujući kvalitetu materijala i znanju graditelja mi i danas imamo te objekte, ali ako se bude nastavilo sa nebrigom, ostaće jedino stare fotografije da svedoče šta imamo u gradu i koliko je to značajno“ – kaže Neda Đorđević.
Džez klub i teren za tenis
Neda Đorđević kaže da su Francuzi ovaj rudarski grad potpuno preporodili, donoseći u ruralnu sredinu dah zapadnjačke kulture. Pored njih, tu je bila i uticajna ruska enklava.
– Francuzi su u Boru imali teren za tenis, u robnom magacinu, zgradi iz 1927. u kojoj su sada smešteni geolozi, prodavale su se „mocart kugle“, Bor je imao i džez klub… – priča Đorđevićeva.
Izvor: Blic
