Финиш, а посада без кормилара
0
0
Бор, 20. октобра, Аутор: Б. Г.
РТБ Бор, компанија већ годинама у реструктуирања и по Б-92 „Рудник дугова“, три последње године нема Управни одбор, ингренције је наводно преузела Скупштина, на челу са познатим кадром ДС-а Сашом Перишићем, док је генерални директор Благоје Спасковски – као врх свих врхова у менаџементу – а и на боловању.
Од пресоталог послводства, у јавности фигурира донедавни директор Рундика бакра Бор (напустио челну позицију након три, четири мјесеца због здравствених разлога?) као земеник или помоћник генералном, а ту је и неизбежна, вишедеценијска прва финансијерска Мира Антић. РТБ је, не треба пуно анализирати, без руководства, или је књига спала на два- три слова.
По Бору се прича да је Благоје Спасковски, успркос текој повреди ноге, изашао из болнице, али није, иако се очекивало, успео да стигне на суботњу прославу 23 године СПС-а. Кружи и прича да се преселио у неку од бања, или да је у Београду, у болници, држао састанак са својим поданицима којима је наложио да се запосленима смањи плата за 15 %, што ће се брзо сазнати уколико је тачно. Ако се донедавни кадар УРС-а, а можда и СНС-а, определио да изгара на послу и „среди весело друштво“ нових градитељских подухвата – прича се да опет нешто шкрипи у градњи нове топионице – онда му треба честитати.
Уколико се уплашио за своје радно мјесто на челу РТБ, па и утицаја на Општину, онда га треба опоменути да је његово вријеме прохујало са хладнијем вихором. Пошто је реч о великом борцу за радничка права и незваничном оснивачу Рударског синдиаката Србије (?!), требало би и синдикати да га подрже у племенитијем намерама да среди и уреди РТБ, па и Општину, онако како он то најбоље и једини уме и где се одавно експонира и доказује.
Да ли је његово вријеме доиста прошло, показаће наредни дани, али да је заслужио награду за животно дело ( као Млађан Динкић у Књажевцу) вала јесте. Зато ће за коју недјељу отићи у заслужну пензију, добиће, круже аброви, штап за пецање на Борском језеру, гаражу у „Капији Бора“, пригодно обељежје на једном од скверова и место у недовршеном Старачком дому на Стрелишту. Уколико се укаже слободан простор може да се нађе и у Зоолошком врту са старим пријатељем и такође директором Климетом Биткоским како би размјењивали мишљења о реструктурирању и о томе како државном предузећу на треба Управни одбор, јер „ја сам држава у држави“ и „нико ми ништа не може“ – срећом, не задуго – до пензије, средином новембра, уколико се не догоде (не)предвиђене околности.
