Ђурђевдан се увек прославља 6. маја. По броју славара у Срба на четвртом месту. Једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба.
Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и лета, празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.
Ако је на Ђурђевдан ведро, верује се, биће родна година. Ако тада и сутрадан пада киша, лето ће бити сушно. Пада ли киша на трећи дан, дакле на дан светога Марка, лето ће бити кишовито.
Према народној песми, био је крсна слава и Краљевића Марка.
Црква на овај дан обележава погубљење светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.
Свети Георгије је, по веровању, убио аждају и на тај начин победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац „незнабоштву“.
Ђурђевдан је црквена слава Св. Георгија у Бору.