0
0
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave dan svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija – praznik poznat u narodu kao Đurđevdan.
Đurđevdan se uvek proslavlja 6. maja. Po broju slavara u Srba na četvrtom mestu. Jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.
Obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba.
Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.
Verovanja i običaji
Ako je na Đurđevdan vedro, veruje se, biće rodna godina. Ako tada i sutradan pada kiša, leto će biti sušno. Pada li kiša na treći dan, dakle na dan svetoga Marka, leto će biti kišovito.
Većina običaja odnosi se na zdravlje, plodnost i sklapanje brakova.
Na Đurđevdan ne valja spavati, „da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao „onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“. Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre „da bi zaštitili sebe i selo“.
Prema narodnoj pesmi, bio je krsna slava i Kraljevića Marka.
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.
Sveti Georgije je, po verovanju, ubio aždaju i na taj način pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“.
Đurđevdan je crkvena slava Sv. Georgija u Boru.
