0
0
Specijalni sud u Beogradu osudio je na maksimalne zakonske kazne od po 30 i 20 godina zatvora četvoricu optuženih pripadnika nekadašnjeg Resora državne bezbednosti zbog ubistva vlasnika i novinara „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije.
Prema optužnici, Marković i Radonjić su se teretili za krivično delo podstrekavanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu.
Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je sudu u svojoj završnoj reči da na maksimalne kazne zatvora od po 40 godina osudi svu četvoricu optuženih, dok su oni i njihovi branioci tražili oslobađajuće presude.
Na odluku suda pravo žalbe imaju i tužilaštvo i odbrana.
Dvadeset godina posle ubistva Slavka Ćuruvije i gotovo pune četiri godine od početka suđenja, Specijalni sud izrekao je prvostepene presude četvorici nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti koji se terete da su ubili novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ 11. aprila 1999. Na odluku suda pravo žalbe imaće i tužilaštvo i odbrana.
Marković i Radonjić se terete za krivično delo podstekavanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu.
Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je sudu u svojoj završnoj reči da na maksimalne kazne zatvora od po 40 godina osudi svu četvoricu optuženih, dok su oni i njihovi branioci tražili oslobađajuće presude.
Tužilaštvo smatra da je nalogodavac ubistva bio „tadašnji državni vrh“, a optuženi – izvršioci.
Sa druge strane, stav odbrane je da se u ovom postupku „sudi jednom vremenu“, da dokaza protiv optuženih nema i da na optuženičkoj klupi ne sede izvršioci ubistva.
Tokom višegodišnjeg dokaznog postupka, u ovom procesu ispitano je preko 100 svedoka.
Nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek je ključni svedok u ovom postupku, jer je nakon njegovog svedočenja pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, u januaru 2013. godine pokrenuta zvanična istraga, kada su uhapšeni Radonjić i Romić.
Ulemek, međutim, nije želio da svedoči pred sudom, a kao razlog je naveo strah za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice, a isto su učinili i braća Miloš i Aleksandar Simović.
Tužilac je njihove tvrdnje ispitao i utvrdio da pretnji nije bilo, o čemu je obavestio sud.
Ulemek i Simovići u najčuvanijem zatvoru u zemlji, u srpskom „alkatrazu“, služe višedecenijske kazne zatvora.
Radomir Marković u zatvoru služi kaznu od 40 godina zatvora, a Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.
Milan Radonjić i Ratko Romić su od jula 2017. u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor, nakon što su prethodne tri i po godine proveli u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu.
Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu suprugu, Branku Prpu.
Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga radi očuvanja postojeće vlasti“.
Ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe „Dnevnog telegrafa“. U momentu kad je pucano na njega, bio je u društvu Branke Prpe, koja je zadobila lakše povrede.
