0
0
Pitanje koje se povremeno vraća u entuzijastičkim krugovima glasi: da li CPU i GPU zaista postaju sporiji kako stare? Kratak odgovor je – uglavnom ne. Ako vaš stariji PC deluje sporije, krivac je najčešće nakupljena prašina, isušen TIM (termalni interfejsni materijal), bloatware ili zahtevniji softver, a ne sam silicijum.
IZVOR by Dušan Račić
Međutim, to ne znači da je starenje čipova mit. Fizičko degradiranje silicijuma je realno. Tranzistori, metalni interkonekcije i izolacioni slojevi svi su pod konstantnim električnim i termalnim stresom. Tokom vremena, taj stres smanjuje naponski i frekvencijski marginu koji omogućavaju stabilno funkcionisanje.
Šta zapravo stari unutar čipa?
Postoji nekoliko mehanizama trošenja koje inženjeri moraju da uzmu u obzir. NBTI (negativna pristrasnost temperaturne nestabilnosti) menja ponašanje tranzistora pod naponom. HCI (injekcija vrućih nosača) oštećuje delove tranzistora tokom dugotrajnog rada pod visokim poljima. TDDB troši izolacione slojeve, dok elektromigracijom metalni interkonekcije fizički pomeraju atome, povećavajući otpor ili prekidajući veze.
Ključna poenta: čip obično ne gubi performanse postepeno – on gubi marginu stabilnosti. Frekvencija koja je nekad radila na određenom naponu može zahtevati malo viši napon. Ako sistem i dalje koristi stare pretpostavke, dolazi do nestabilnosti, padova i grešaka, a ne do tihe degradacije performansi.
Intel Raptor Lake: primer iz prakse
Najbolji skorašnji primer je saga sa nestabilnošću Intel Core 13. i 14. generacije (Raptor Lake). Intel je u oktobru 2024. potvrdio da je prekomerni napon i preuranjeno starenje silicijuma deo uzroka, uz objavu BIOS/mikrokod zakrpa. Važno: zakrpe mogu sprečiti dalju štetu, ali već degradirani čipovi zahtevaju zamenu.
Overclocking ubrzava ovaj proces jer troši marginu stabilnosti znatno brže. Visoki napon i temperatura direktno povećavaju stres unutar čipa. Razumno andervoltovanje, pak, može zapravo produžiti vek trajanja.
